Delo

316 Д Е Л 0 н Бању нека уреде, и тај народ у ћуприску и у Мораву нека се претера, на ћемо им дати храну, па нека се од десеткова хране, а пешак све планпном од Пореча до Бање нека начини шанчеве, па нека чувају, а они нека дођу с коњаннцима у ражанску нахпју, ту нма траве па нека леже. Ту ћемо саставпти 12.000 коњанпка, како ће свакн да има 6000 нод својом командом, а ја се могу у њих увернти, они јесу коњаници добри, онп се пазе, нак ће један другог добро чувати, па којој страни нужно буде, оии ће са тим коЊаницима ићи. Кад ударн Г2.000 на једног пашу, тај се ппкакав паша одржати не може“. II онде зановедп мени т. ј. Петру Јокићу, да се одвојпм нобашка: „јер тако време доносн, а рад нисам тебе пустити, него узми твоје момке, барјаке, шаторе, пак идн у јагодинска поља ниже вароши и водп момака ово што има“. Тако ја узмем 60 момака, који су били под његовом гардом и 200 катана, што је био под регулу ставио и миздраке пм поковао, и отидем по зановести на нсто место и шатор разапнем и барјак отворим. Он остане онде н како која војска долази да коњике све шаљу мени — Петру, а он чека док дође Младен пз Крајине, да н њему искаже зановест како .је наредио. Саопштим старешинама, а по том и Младен друго вече дође и све нас етарешине ту затече, .јербо бијасмо код њега иа скуиу. Ту се Младен с нама поздравн и седе, па одма уннта: „Пи је оно логор у иољу јагодинском?“ Поче он — Ђорђе—њему казиватн, како је наредио с господар Вујицом н ирочим старепшнама: „Оно је логор што смо наредили Петра Буљубашу, да он буде старешина пред коњицима од ове стране иланине видннске, пак да иде у Неготии код Вељка, да Вељка из Неготпна нзвади и шанац неготински да заравни, а што има заире и храпе п пешака да изведу на плашшу и да начине шанчеве, да чувају да Турци не бн могли куда ироћи, пак да отиду у Гургусовац н Бању — да исто тако н одатле војску изведу и шанчеве на иланини начине, јербо не могу Турцп планином проћи, зашто .је планина велнка а друмови тесни одвише. Може се 200 људи од 5.000 бранитп да не нрођу. Фетисламског војводу да крену С места у Пореч у помоћ Јовн, бимбаши норечком да начине шанчеве н наместе топове да чувају Дунав, да не бн Турцп ирошли уз Дунаво, а планином, знам, да проћи не м<>гу. Кад онп та местаутврде, да дођу у Гажањску Нахију с коњанпцнма и да се улогоре. А ми обојица да идемо у Де-