Delo

Д Е Л 0 320 њему у Јадар, јер нма Турака множество. II тако господар Милош дође с 1500 људи и ту се улогоримо и Турцима пут прекратимо, да пе иду више у вилајет. На Лозници Турака је много, не можемо да им помогпемо никако. Зато нађемо једног п дамо му 20 дуката да пропесе писмо у Лозницу а пмено војводи Молеру, и пишемо му да гледа како га Бог учи, ми му помоћи не можемо. Ударали смо, али Турака много, ми не можемо провалити. II Петар Молер, војвода улучп своје време: кад ударп једну ноћ киша, он отвори капије и изведе војску напоље н доведе нама у Јадар и ту ми оснажимо се и чекамо, да би она турска војска дошла од Лознице на нас, да гледамо, да би је како разбпли. — Турци не дођоше нама него кретоше војску па одоше у Лешницу. Како дођу они ударе на кнеза Спму и проче старешине, који су биле онде, п бнју се туна од јутра до мрака непрестано, и затворе ту војску од Дрине до Цера, да пе може никуд нико проћи. Кад буде вече виде се кнез Сима у чуду где ће војска да пропадне п сва муннција, тако сазове своје старешпне и договоре се: „Да ударимо преко гшанине, не би Бог дао да војску изведемо“. Тако принуђенп буду, п одреде одабране момке у буспје, а друге људе са секирама те нросеку планпну ону ноћ п нзиђу с војском у манастир Чокешину и све изнесу, што је било с војском, само остане Јанко Поцерац у муасери у Лешници. II ми ону ноћ стигнемо у Чокешину п кнеза Спму онде с војском нађемо п кренемо те дођемо с војском сви на Братпнац и ту поправнмо шаичеве п чекамо Турке, да бп дошли онде Турци Пеће него бију Лешницу једнако. 15. августа дође нам господар Ђорђе са 20 момака и то јако срдит, јер му је неповољан распоред војскама п доста свакојаки речн старешпнама говори. Тако сутра дан дође једна чета Турака око 2000 људи п ударпше на наш логор, а ми онде, као карати од свог старијег и љутнтн, јако их разбисмо тако, да оно што утече један за другог не зиадоше а што погибе, погибе. У .јутру крену господар војску сву те одведе у Мачву у село Липолист п ту ону ноћ преноћимо н у јутру сви се код љега пскунпмо. Он тако раздражен, да нико не сме с њим говорити. Он погледа по свим старешннама и рече: „Што ћутпте, што не говорнте што-год“? Тада некн између нас рече: „Ви заповедајте, господару, мн не знамо ннштаЧ Он се тада прво загледа у господара Мнлоша Обреиовића и њему рече: „Што