Delo

ПЕТАР ЈОКИЋ 0 ДОГАЂАЈИМА II ЉУДИМА II Т. Д. 321 стојшн, куме Милошу“? Милош на то: „Заповедајте господару ја сам навслужби готов“.— „Ја.ти заповедам, да скинеш чизме и.-обујеш опанке, * одпаши сабљу н задени пиштољ и иож велики,за појас, узми дугу пушку у руке, а то остави, узми 2000 љуДи, .па иди у Засавицу па запти, нек не иду Турци низа С&у^а Т{1> Буљубаша Петре, узмп коњанике, па иди у Мачву, те се удри с четама како знаш, а ти, кнеже Симо, спремај војску, да идемо у Шабачко поље, ако Турци мимо њих прођу, да нх ми у пољу шабачком дочекамо, а они нека бију с леђа, а ми ћемо иза бусије, па шта Бог да п ту ћемо мегдаи поделитн. Ваља Турке у месо бити, није вајда с брда топом плашити". Ништа више не рече него се растасмо, н сваки на своје место одосмо. — После не прође 6 дана, док мени стиже писмо од Господара Ђорђа, да му шаљем у Шабац Лазу буљубашу и добри стари познати 6 момака, „јербо оћу да идем у сваке логоре наше, који су поред Мораве, да видим и да у сваком по једног момка оставим и да боље утврдим зашто су Турци нз Делиграда у Пожаревац с војском дошли“. Видевши шта пнсмо гласи, ја одмах њему пошаљем Лазу буљубашу и 6 момака добри у Шабац, а ја опет на свом месту у Мачви останем. Потом неко време постаја, дође нам абер да .је Господар Милош на Васавици разбијен’и да му је много војске изгинуло, а и оно што је остало дође у Шабац, при том и мени абер стиже, да и ја одмах у Шабац идем п ја тако узјашем и у Шабец дођем, исасвојом војском улогорим се пиже Шапца у Тополику. После кратког времена стиже са војском и босански везир и у истом шабачком пољу спрам нас логор поставн, и чим логор поставн, он таки поче лагум копати и нашем се логору примицати, но ипак по његовом копању и лагуму -могаше се онде још читав месец дана бавитн. Али нам стиже писма од Стевана Филиповпћа, зета кнеза Симиног, да су господар Ђорђе, Јанићије, Недоба и Леонтије владика, ноћас Београд оставплн н у Цесарију прешли. Саслушавшн ми писмо, сви се скупимо у шабачком граду, а имено: господар Спма, господар Лука Лазаревић и господар Милош Обреновпћ, господар Матеј Ненадовић, господар Чупић н господар Петар Јокић и прочи онде бивши капетанн договарајући се: шта ћемо сад да радимо? И сви нађоше за добро да пошљу мене — Петра Јокића — с оном војском и с још коњаника да идем и Београд уватим, а они да се затворе у град с онолико војске колико би, кад би нужде било, у лађе стати Дело, кљ. 32. 21