Delo

32-2 Д Е Л 0 могло, да би војску нзбавити могли; а ја кад Београд уватнм, да држпм до пролећа, а на иролеће како Бог да и како се окрене. А оне старешпне, које су на границама, кад би било нужде да могу побећи у Београд или ти у Шабац. Сада пак ја им тако рекнем: „Ако никако друкче не може бити већ морам да идем у Београд, а вп мн дајте пнсмену сигурацију да не би после ре&ао ко-год, да сам издао, но да је с договором било, када сам отишао\ Тако ми дадоше и печатима својим потврдише. II тако се кнез Сима поиска да и он пде са мном, говорећи да ће бити еигурннје. На то му све старешине рекоше: „Пћп нећеш, и то је доста, што је н Јанићије отишао, па није дошао већ нас оставио а Петар, сви сс надамо, да нас оставити неће. Оно исто вече доведемо две кумпаније, те мој шанац попунпше, ајамоју војску нзведем и у Београд нођем. Путујући тако, -1 сата од Шапца одмакнем, док стигоше момци и казаше ми, да је кнез Сима побегао, а тако и сва војска са Шапца. Чувши ја то запретим момцима, да нпношто не казују мојој војсци, да се не би војска узјазбила, док ја само Београд ухватим; а ја ону ноћ осванем на Палежу. Кад ја дођох да војску превезем а скелу отерао господар Јаков, да народ на Забрежју у Цесарију превози. Ја тада рекнем војсци: „Стојте ви туна, отрчајада скелу спустпм да се превозимо“. Говорећи ја то њима, а они мене одговарају: „Зашто нас водиш у Београд, кад је на Шапцу ноћас војска разбнјена, а ти нас водиш у Београд да се затворимо, а Турци наше робље да воде; ми тн ово кажемо: да се одавде нећемо нп маћи, него ево ти предајемо топове и муницију, а ми одосмо свакн своје робље тражити“. II тако учинпше и одоше куда који знаде, а ја се вратим на Забрежје и упитам господара Јакова, куда ћу .ја сада ове топове н шта ћу са њима? Па то он одговори: „А што ме ппташ, кад ти ја сада ништа не могу помоћи, пего донеси топове овде у шанац, иа да претуримо на ону страну“. Које тако и учинимо. II ту је био конац страданнја. Ово је преповедање господпна Петра Јокића, члана суда окружија ваљевског о Србији за владјеннје господара Т>орђа Петровића преслушано. Од 1800. год. бивше војводе по имену овде не изостављам поменути, п које где био и каквог је званија био.