Delo

м. м. п. 25 / Дивна (Д^атка Розо, припази на њнх, па кад виднш да које пође овамб, а ти се добро накашљи, да ја чујем. Хоћеш ли, слатка моја Розице? (Милује је). Роза Како не бих, милостива госпођице? Накашљаћу се да се све тресу прозорп. Дивна Е, сад иди и пази! Роза Разумем, госпођице! <Оде). Дивна (сама) Брзо на посао! (Седне за сто). Перо је ту, хартнја је ту, мастило је ту. Боже помози! <Пише). Ово ће, надам се, помоћп. (Пише па застане). Али као поручено. (Пише). Е, ОЦО, ОЦО! (Пише). Само да не наиђу док не свршим. <пише). Гле, гле. Ха, ха, ха! (Пише). Још мало само, још мало, причекај оцо. (Пише). Ово ће бити доиста дивна шала. (Пише). II надам се да ће ово бити за њега лек И добра лекција. (Пише п дал>е. На пољу се чује Розин кашаљ). Ено је кашље, али све је готово. Сад брзо у коверат, па без адресе. (Звони). XV Дивна. Роза. Јова (на вратима застане). Дивна (опазп Јову на вратима) Слатка Розо, ти ћеш бити тако добра, да иредаш ово писмо коме треба. Ти већ знаш оног?!... Јова (на вратима за себе) Дакле, ипак ја нисам погрешио.