Delo

Д Е Л 0 •20 Роза (иолако, пзненађено) Не разумем, милостива госпођице! Коме, кога ја знам? Дивна Ншнта, Розо, нишга. Кажи само гласно: разумем, предаћу. Роза (иолако) А, тако... (Гласно). Разумем, милостива госпођице, нредаћу МУ ја одмах. (Пође па врата. спазп Јову п цпкне). МИЛОСТИВП ГОснодин. Дивна (Цикне п пооегпе на друга врата). Јова (љутито) Иисмо! Писмо то овамо! Роза (унлашено) Молим, господине, ја нисам ништа крива. Ја ништа не знам, нншта не разумем. Молим вас, милостиви господине. Јова (љутито) Ннам .ја. Разумем ја. Ппсмо то овамо! (Приђеиотмејојписмо). Р>ез адресе, лена ствар. (Поцепа коверат и почне гласно чптатп). „Драги Н најдражп МОЈ !“ (Гледа па врата куда је отишла Дивпа). Врло ЛвПО, кћери, врло лепо! Зато сам те десет година школовао. (Рози кутпто). Иди зовнн госпођу и госпођпцу, да одмах дођу. Одмах разумеш ли? Роза (снуждено) Разумем, хоћу, господине! <оде). XVI Јова (сам) (Тур» руке у цспово и хода). Дакле: „Драги п најдражи мој?!... •а! <\ода). Ама нисам ја луд. Нисам .ја у залуд говорио: море