Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806' I Физичку п моралну сиагу државе једне одређују и јачина народа тог, што чпнп државу, и средства његова за вођење рата. С тога, ако хоћемо да познамо ону прву, сасвим је прнродно да пре тога промотримо ове. Хришћани у Србији, којп су у овај мах у устанку противу Турака, стоје на политичком хоризонту Европпну не као народ који би чинио једну своју државу, него само као гомила људи, које је више него четверовеки деспотизам потискао на најнижи културни ступањ међу свима народима у Европи, н који не би могли задовољити ни једнога од захтева, неопходно потребних за добро уређену државу. Кад дакле о њима говорнмо, не може се ни помишљати на снагу какве добро уређене државе; све, о чему се за њих 11 Ове „Ветег кип§еп иђег сИе ЗШгке ипс1 МШе1п с1ег л\Мег Ше Тигкеп ш Аи1'б1аш1 ће&гШепеп Зег\чег8, \\че аисћ иђег сће ћеућегзеШ^еп \\'ипбсће ипс! Ап1га§е 518 Епс1е ОсДођег 1806.“ поднео је крајем 1806. г. аустроугарској владп Оотђау, ц. к. тумач, п.з Земуна. Он је готово свакп дап прелазпо у Београд пашп. односно дахпјама, због трговачкпх и др. спорова и послова између аустроугарских поданика, којих је било п у Београду, п турскпх властп пли поданпка. Тако је ето био у врло подеспој прплпци, да дође у непосреднп доднр са многим утицајнпм људима, да што пре п што боље разабере за све што се значајно догађало у побуњеној Србпјп, све што је тада, п поред Наполеонових дела, тако пнгересовало сву Европу, Аустроугарску нарочито. Извештај овај чува се у Но1- Наиз- ипс1 81аа18-АгсћЈ\--у у Бечу, под 8егђ1са Н), АШвкапс! без Кага Оуог^уе. Уапа. Хосеп. Уог1га§е. Мешогаис1а. 1807—1814. Лпст 1-48.