Delo

384 Д Е Л 0 може пнтатп, односи се иа број њихов, дух, храброст, и иа оно мало средстава којим располажу. Број бораца Није тако лак посао тачио одредптп број бораца међу хришНаннма у Србији. Највероватнпје би се ои дао изнаћн нолптичким рачунањем, кад бп тачно знали укунаи број душа. Али у државп једној, у којој се досад> никако још иије ни помишљало на иоппс народа, нема таких података никако. Чипи се додуше да би се вероватан број бораца могао прорачунатп према укупном износу харача (главнине, пореза на главу), који у Турској плаћају сви хришћанп мушкарцп од седме годпне, или од времена кад могу радом што заслужити. Али, кад се узме у рачун: да се обнчно многи на разне начиие извлаче од плаћања те главнине; да даље стварни нзнос те контрибуцнје и број пореских глава тешко да је Турцима, на и самом паши београдском, као уиравнику провинцнје, баш тачно познат; да осем тога многе нахије нолажу харач овај другим харачлпјама (као што је на пр. случај у мачванској нахији, која полаже ту контрибуцнју паши зворничком), — то ће и тај кључ за изналажење броја бораца изићи *врло непоуздан. Ни нз нсказа самих Срба и вођа устаничких исто се тако не може дознати ништа одређено. Јер кад их запптате колико их је у устанку одговорнће готово увек; да пх има 1800 села, да у Србији има 19 кадилука, да би онн према томе могли иматп бораца колико би само хтели, кад би тек имали доста новаца, оружја п муниције. Броја свога неће или не могу тачно казати. Међутпм као да су н ови само генерпчки подаци врло сумљиви н непоузданн; нарочито, кад помислимо како је у Турској обнчај увеличаватп све, онако оријенталски, у кићеним фразама. Ја знам, нстина, да званнчни извештајн наши, који се ослањају нешто на казивање самих Срба, нешто на пзвештаје агената, пењу број Срба, што су у устанку, на 100, па и вшпе хиљада. По мом пак мишљењу биће тај број сувнше внсоко срачунат. Пато су свакако често могли навести и рђаво писани извештаји агентски. Сам сам ето имао прилнке видети како се у једном званичном извоштају број бораца, које Црии Ђорђе,