Delo

344 Д Е Л 0 њнхову; да ли пак можда има и другнх каквих још, према физичкнм и моралним приликама земље ове, нисам кадар одредити, пошто мп овако удаљену нису могли бпти тачније познати. Уноређење са снагом и средствима Турака Само се по себн разуме да је снага Турака несравњнво већа. У београдском се пашалуку шстина у овај мах, изузевши Београд и Шабац, не налази више Турака, који би са Србима билп у отворену рату; јер оно мало Турака што мирно жцве међу Србима у Смедереву п другим неким мањим местнма, не могу се сматрати за непријатеља; а оне пак, што их у већем броју има у Ужицу, Срби су већ толико пута умели смирити и обуздати. Прн свем том на Србе су досад ударале већ све околне наше. С истока је већ више пута нолазио на њих оршавачки командант Реџеп-ага, којега су увек срећио сузбијали. Исто је тако пролазио и Пазванџи-оглу, паша видински. С југа пм је прошлог лета претио иишки Авус-ага. Нн он није био боље среће: потпуно је поражен. Зањим је са нсто толикоуспеха окушао срећу своју и Шашин-паша из Лесковца, као и друге околне поглавице турске према Босни. А овога лета крену на Србију и сам румелн-валеси Пбрахим-паша скадарски, н друге патне н капетани, са свом силом својом. Све су њих Срби не само сузбили, него п туклп. Босапци као да се хтедоше најдуже одржати, али су, према носледњим нзвештајима, п они приморани да се повуку нреко Дрине, и да, препаднутн у одстунању, оставе све што су ноиљачкали као и остали пртљаг свој Србима, који су их гонили. Проценимо ли снагу свију провинција из којих се наиадало на Србе, као и ту околност, да је сваки од тих нанадних одреда бпо довољно снабдевен оружјем, муницијом, новцем и свима другим бојним потребама, — то ћемо одатле добити масу једну од ратне снаге, која би моШа бити и два и трн нута већа него срнска. Зашто Срби ннсу подлеглиI Па ипак Срби не подлегоше Турцима. А то можемо себн само овако протумачити.