Delo

НЛПОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806 345 Србима служи као згода та околност: што се они нису лати빫оружја, да бн се отресли верности према турском двору, или да„би истребили турску веру, него само с тога да се заштитегод тнраннје пређашњих им управљача. То је, нарочито с по^еЈ^а, и задржало понеког Турчина сиромашнпјег или мнрнијег, да не насрне бесно на Србе; или му било поводом да чак и не полази на њнх. Срби се боре не само рго апв е! 1'ос1з, него много више за своју рођенуегзистенцију. Ако изгубе, знају да је одзвонило свима који могу носити оружје. Отуда у њих оне безграничне храбрости; они се усуђују у крајност, прпмењују сва средства само да одбију непрнјатеља. Турчин међутим, нарочито нз ннжег сталежа, полази на Србе само с тога, што га је виша власт кренула; па као што он у тој борби не налази никаква интереса жртвоватн живот свој, то му п отпор ннје тако уноран: опази ли да му претн опасност, лако је готов да утече. Турци не могу међу Србпма тако лако наћи шппјона, с тога морају улазити у земљу њихову врло опрезно, као у тамну ноћ. Тако је у последње време и Ибрахнм-паша био приморан, да марш свој етапу по етапу заштићује шанчевима и остављањем јачих поседа (Роз1еп), да би се обезбедио од заседа Срба, којн су са свију страна вребали војску његову, као и од оних хришћана на граници, које је походом својим расплашио н кренуо на устанак. Србе међутим тачно извештавају о свима кретањнма војске турске хришћани што живе свуда у овим крајевима, те су они кадри да им заседну, да пх препадну, и одбију од граница својих. Сваки од тих паша што ударају на Србе имају хришћанских поданика, у верност којих нису баш тако сигурни, те морају сразмеран део војске своје остављати и дома, да бн их одржали у јарму. Јер пошто све те паше тешко да од султана икакве потпоре добивају на походе против Срба, то они немају куд него већином сав трошак око тога морају товарити на хришћанске поданике. А како они знају узроке овога рата, то се лако даје помислити да их оваки теретп много више огорчавају, него кад бп се рат водио против другнх непријатеља. Варварски начин ратовања, у коме једна страна ретко да даје пардона другој и држи заробљенике, него их обично све покоље, изазива на обема странама сасвим супротне нагоне: у Срба настојавање да никако не падну Турцима у руке живи;