Delo

НАНОМЕНЕ 0 СРБИЈП ОД 1804—1806 847 4 друго очекнватп,, него да ће се Србн повући у шуме н горе, ку"да пх не може никаква војска гонити, а где ће их сродницп њпхови потајно снабдевати храном, те ће одатле као хајдуци у ра^туреним четама час овде час онде испадати и гледати -^&^ако тим непрестаним узнемиравањем војску турску толико ослабе, да везнру најзад ништа друго неће остати, него или да се одлучп н на тај очајни коракте истреби цео невипи народ, или да се, поседавшп градове, врати натраг несвршена посла. Нешто слично томе догодило се већ у самом почетку устанка. Злогласнп дахија Кучук-али прешао .је тако, са неком стотином Турака, преко Мораве, да нрихватн једно појачање од 2000 крџалија. У повратку у Србију с том помоћу био је свуда на путу толико узнемираван, да се само с великом штетом и готово бежећи могао докопатн Београда. — Тако је и оним Турцима што према Шапцу упадоше из Босне била намера да продру управо до Београда. Срби, будући већнм делом својих трупа заузети на другој страни, нису им моглн одмах ставити на супрот сразмерну војску. Морали су их само узнемиравати у чаркашким четама испадајућн из шума, н то им је средство тако добро послужило, да су Турци могли попљачкати само најближу околпну Шапца, па се затим утврдити под њим, док се ту скоро ннсу морали и одатле повући изненада и с великом штетом. — Оваки људи, а у оваким приликама, кадри су н на.јрегуларније војске изморити и упропастити. — То нас подсећа на чувени вандејски рат у Француској Револуцији, где је један једини СћагеПе, потпомаган од народа, кријући се по планинским кланцима и пећинама, дуго и дуго давао отпора најрегуларнијнм војскама француским, па их често и растурао. Чннн се да се и Дивану ствар на овај начин представља, пошто се он боји предузети н тај крптнчан корак, те послати великог везира; него се труди да савлађивање Срба изврши само с помоћу суседних паша. Али сам ја можда с овакпм мојпм разлагањима о турској ратној снази на пољу туђем за мене; с тога ћу их завршитп још с напоменом, да су рат против Срба, колико се чини поуздано, водили досад већином само добродушпи Босанци, док се остале паше, 'жод оваке слабости турске државе, никад нису потрудили показати вољнн да узму озбиљна учешћа у њему.