Delo

346 Д Е Л 0 у Турака иак да ие рнзикују живот свој, пошто они за то не мају онаких нобуда као Срби, те помишљају: зашго би жпвот свој н добро своје управо тек онако жртвовали? НаЈзад Турцима је увек још у крви да број свој хвалисаво увећавају, док им он нпје можда ни у пола толики, коликим га опн кажу. Позиата је аиегдота из велике ретираде у Банату. Беле да је славне успомене цар Јосиф 2-ги рекао тада: опколнло нае је 180 хиљада Турака; док се после показадо да је упад предузело једва на 30 хиљада Турака. Ућпште је данас свуда познато, да готово за читав век на овамо још ннје Порта на један мах сакупила на једно место армију од 100 хиљада. Бакав се исход српског устапка може очекивати? Пакључујући према горе наведеним околностима, чинп се иоузданим да све те околне паше (изузимајући оне Турке који су отерани из Београдског пашалука и лишени имања) нису војевали са Србима из рођена нагона, него по заповестп Дивана. Међутим, и ако су разне турске нападне војске но два и три пута надмашавале јачином сриску, можемо с потиуном вероватношћу претпоставити ово: ако се Порта не лати другпх средстава, и не пошаље других војсака на Србе, него ове којима сеулетошњем походу послужила, —да се не може никакав други исход ствари ни очекивати него овај који већ знамо; да п не помињем како ће варница која је Србе електризовала лако моћи да дохвати и хрпшћапе суседних ировпнција, те и њих да распали на устанак ш тазва. Шта више још, убеђен сам да би баш и сам велики везир, кад би кренуо протнву њих с војском, тешко могао учниити што, најмање још што добро за турску државу. Неповерење Срба према Турцпма тако је велпко, да би тешко икоме могло испастп са руком толико наговоритн Црнога Ћорђа и друге меродавне натриоте, да, не зиам уз каква још обећања, одлуче на голу реч турску иоложити оружје и покорнти им се. Ако нх велнки везир збиља нападне, алп не н свлада, онда се треба бојати да прнмеру Срба не следују и хришћани што живе у суседним провинцијама, те јавно откажу послушност управљачима својим, а удруже се са Србпма. Буде ли их пак збиља н свладао, то се и у том случају не може ништа