Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБИЈП ОД 1804—1806 3б1 одредНма, и какав је у опште нсход имала и ова експедиција, вид*& се подробније из званичних извештаја са границе. Из свега тога излази, дајеупослу овом тенденција мера, преду:зетих са турске стране, бпла досад само на то управљена, дааеЈ^бкуша примирење Срба на леп, али и врло инконсеквентан начин; а у противном случају да се силом разоружају и понова потчине владању паша онако по старински. 0 предлогу каквом, којим би могли достићи потпуна обезбеђења будуће судбине своје, није никако нп било говора. Јемства за то никако им није могла дати промена управних личности; док би то свакако пружиле велике полптичке мере и предузећа, која бп у толико више била потребна, што је целом свету познато како паше не слушају увек ни самог султана, камо ли тек да би се сматрали обвезанима увек одржавати вере и речи своје неверничним поданицима и ђаурима. Жел>е и предлози самих Срба Што се најзад тпче жеља и предлога самих Срба, поуздано је, да се они још одмах од почетка ннсу никојом другом мисли носили, него да се ставе под заштиту нашег Двора. Пошто су пак увидели да је то немогућно, н да немају куд него морају остати Порти увек верни, то би се они у иочетку, да су дахије заједно с њиховим присталицама и крџалијама уклоњени из Београда, задовољили и мањим којим уступком; они би можда задовољни били, да су им данци тачно утврђени, а репартиција, давање и слање њихово поверено царским харачлијама, који би се завели, и то властитим кнезовима и оборкнезовима, а Турцима да буде забрањено да бораве но селима под разним изговорима и чнне зулуме. Али од свега тога тада не беше ништа. Настављени отворени рат, и непрестано а увек срећно сузбпјање нападаја турских и Србе је учинило досетљивијим и мудријим. Они разабраше да у Султана има н више провинција н крајева, којима управљају намесници хришћански, баш и првога ранга, као нпр. у Влашкој, Молдавији п нахији Крајини. Сасвим је природно да је то у њима оживело жељу, да се и њнма управља на исти начнн. Али на какав би баш начин желели да то остваре, о томе без сумње нису били кадри датн никакву идеју. II то не с тога што би у томе можда