Delo

352 ,Д Е Л 0 крплп какво лукавство, него с тога што ни сами не знају боље шта бн за н»и било шгетно, него то: шта би за њих било корисно. Непрекидни пак нападаји не даваху им времена да већају о томе. Псто тако нп од стране Порте не добише никаква мига за то, п ако су већ впше пута слали своје денутације у Цариград, па се чак радн носредовања обраћали како руском тако н нашем Двору. Колицно је пак мало утицаја све то имало на Порти, показују летошњп нападајн који су нредузети с већом енергијом него прошлих година,' алн којн су, како је раније већ споменуто, промашили циља свога: да пониште Србе; већ нанротпв храброст и снагу њпхову приказалн још у већем сјају него досад. Узмемо ли на ум огорчење ових људи према Турцима као својим пређашњим управљачима, и страх њихов од освете коју би ови једном могли извршитн над њима, то можемо готово с поузданошћу претпоставити, да Србн са Турцима, баш да би они остали само као посада у трима тврђавама Србијиним у јачини од прилике на 15.000, не би могли у једној провинцији живети друкчије него с оружјем у руци, или би се једна странка морала потнуно иселити пз провпнцнје. То бн наравно било много жалосније за Србе него за Турке, који су и онако већ навикли да лутају из једне провннцпје у другу. Чини се пак да тај екстрем лебди Србима нред очпма. Јер и кад би у Србији остао само мало час наведени број Турака, а хришћани бнли прннућени да положе оружје своје; то се лако даје п у паиред видети, да онима ннкоји углед, никоја заповест султанова не би улевала баш толико респекта и држала их на уздп, те да не би могли у уговорено време изненада грунути у земљу, поклати све мушке главе, као што се то у почетку устанка разгласило међу хришћанпма као намишљај дахија. Не може се сумњати да се Србима не роје но глави и такве идеје, те да ће се они нотруднтн да се што више обезбеде с те стране, кад су ону олујнну, која им је овог лега лебдела над главом, умелп разбити на начин, који нм даје иовода да снагу своју цене још више. II прн такнм околностнма тешко да би се п за које друге предлоге могло рећи да ће се прихватити осем оних, којима би се установило не само да Срби задрже оружја свога — најбоља могућна гарантија у данашњнм приликама — него у нсто време и најпоузданија сигурност, н будућп углед свију личности што у овај мах стоје на чело на-