Delo

НАПОМЕНЕ 0 СРБИЈИ ОД 1804—1806 357 4 говором мржда опет не би напали споља, стоје они на опрези с .трупама својнм на граници. А с друге опет стране у исти мах №у пажњу своју обраћају на то, да одбију од себе и најман& изглед каквог неноверења према мухасилу и осталим ТурвдШ-гТрудећи се што могу боље да се опходе с њнма што може достојније; а Црни је Ђорђе, веле, предузео већ најстрожије мере ради васпостављања слободног промета, подизања ханова, и т. д. Из свега тога види се лепо да су ствари српског устанка узеле истина такав обрт који иде на успоставку мира, али да још ни нздалека нису сасвим нзведене на чистину, нити доведене у потребан ред. Могу се, разуме се, предузети стотину различних уредаба, које би на себн носиле потпун лик основа разумности и најискуснпје државннчке мудрости, али ако се уредба нека не би прилагођавала генију, тежњама и наклоностима велике гомиле, то она престаје битп угодном п не даје никаква јемства о трајашности својој. Само се оном уредбом може постићи и обезбеднти прогресивно благостање било кога му драго народа, која. се ослања на примењивање и прилагођавање основа разумности и државничке мудрости разноликом темпераменту и тежњама свакога народа. У осталом, ако су у сваком случају н они предлози, што их објавише мухасил и Нчко, били основани на истини, то се ипак још порађа питање: да ли можда не ће на српске послове штетно утицати промене, ко.је су се међутим догодиле у Цариграду у турском министарству и дивану, при којнма се чинн да је странка јаничарска, којој припадају и београдски Турци, добила надмоћ, тиме што је за великог везира постављен јаничар-ага? У питању је даље: у том случају кад би споменутн предлози збиља били потврђени од стране турског двора, да ли би отеране спахије и други Турци, прндошлице из осталих провинција, били вољни да се мирно подаду судбини својој, те да не насрћу опет на Србе? Јер није сасвим без основа бојазан да ће суседне паше настојавати да пламен устанка подржавају и из тога узрока, што су како хришћански становници из нишког краја, тако и они из подунавских крајева и сувише јавно држали са Србима, пошто се често догађало да су и они, у онаким приликама кад би Срби жене и децу своју били ириморани пребацивати на нашу страну, исто тако ради безбед-