Delo

Збб Д Е Л 0 II као што се већ и под Београдом заједнички већало о томе шта би требало раднти у овакој нрилици, тако се то већање, чујем, наставило и у Смедереву, и резултат његов нзлазио је с почетка на то да у Цариград пошаљу с потанким нзвештајем мухасиловнм о правом стању ствари мухасил три повереннка од својих људн, а Срби исто толико од својих, поред Пчка, искуснога и вештога у таким пословима; па да овн настану онде исиословати у султан^ и дивана његова даље наредбе и одлуке како у погледу непријатељске посаде београдске, тако и односно остварења предлога, којима би се ишло на будућу безбедност Срба и побољшање удеса њихова; пајешта више требало да Србп као у стварни доказ верности своје ирема султану, највише по нредлогу лукавога Ичка, ношаљу по истим послаиицима неку суму, као аконто својих данака. Али се> како дознајем из последњнх извештаја што су ми стигли, одустало сасвим од те намере, па је у Цариград послат с извештајем мухасиловим само један татарин, којега очекују да се врати за 15 дана с даљим одлукама двора турскога. Управо кад је татарин већ бно отишао, чујем, да је стигао Црном Ђорђу од паше травничкога гласник, по коме му је поручио како је добпо ферман и да је опупомоћен пзвршитн будуће уређењеу Србији; с тога позива к себи српске поглаваре, да би се с њима разговорио о тој ствари. Глас је тај примљен с чуђењем, нико није могао разуметп откуда би то долазило, да је и овом паши послат фермап исте садржине које и онај што је као послат Ибрахим панш. Али су свп мислили да се узрок може наћи у томе, што, ако можда тај ферман нпје баш онај исти споменутн, тај наша, који је, у исто време кад и Пбрахнм паша, ударио на Србију са западне стране, пије можда био њему потчињен, те с тога је морало да и он добива заповестп непосредно пз двора. При таком стању ствари послалн су Србп пз своје средине у Травпик само једног повереника, који би прво разабрао какве је то заповести паша могао добити, а друго да му јави како су они, још ц пре него су знали што о нредлозима његовнм, послалн већ били татарпна у Цариград; нека им дакле не би замерио што онп у оваким околностпма мисле да им ваља причекати на даљ>е .кораке султанове. Међутим су Срби с .једне стране довољно опрезни, те се не даду успавати тим гласовима у миру, и, да нх под тим из-