Delo

м. м. п. 29 , Јова И хоћу * чуј! (ч«та). „Прођи довече поред наше куће, ја ћу на сваки начин гледати, да бар један пољубац украдемо, и ако ша мене много пазе, анђеле мо.ј! Грли те и љуби те твоја, ти знаш ;којаи... Савета (озбиљно) •)е ли то све? ЈоВа (СКОЧП II Л>уТИТО) Шта?! Теби је ово мало? А шта би ти још хтела? Савета (смешећи се) Ништа! (Дпвни) Јеси ли тн писала ово писмо? Дивна Нисам, мајчице! Јова (плане) Шта? Зар ово није твој рукопис? Дивна Јесте, отац. Мој је рукопис. • Јова Па како онда? Што кажеш да га ниси ти писала? Савета (озбпљно) Дивна истину говбри. Ово није њено писмо. Јова (љутпто) Ти си увек готова да је браниш, ма да и сама видиш да је крива. Савета Днвна није крива, и готова сам да је браним. Јово! Јово!... 'Нерка те је надмудрила. Зар се ти не сећаш тих речи из писма?