Delo

♦ ХИПОТЕЗА РАЗВИЋА' — ХЕРВЕРТ СПЕНСЕР У једној преппрцп о Хипотези Развића, коју ми је недавно саопштио један пријатељ, неко од диспутаната доказивао је да, ношто у целокупном нашем искуству не знамо нн за какав феномен претварања врста, то је пефилософскп претностављати да претварање врста икада бива. Да сам ја био прнсутан, ја <5их без сумње, прелазећп преко његова тврђења, које је подложно критици, — одговорио, да, пошто у нашем целокупном искуству не знамо нн за какав пример дајенека врста створ е н а, било би, по његовом властитом гледишту, нефилософски претпостављати да је икада нека врста створена. Онн који каваљерскн одбацају Теорију Еволуције као недовољно подкреиљену фактима, чинн се да заборављају да њихова рођена теорија није подкрепљена нп једним јединим фактом. Као и већнна људи, који су срођени с каквпм веровањем, они захтевају најстрожије доказивање за противнпчку поставку, а пристају да њнхова Оуде без икаквог. По земљиној кугли налази се сада раштркано биљних организама (према Хумболту) око 320.000 врста п животињских око 2,000.000 (впди Керпентера) а ако овоме додамо бројеве бнљних и животињских врста, које су нестале, можемо поуздано сматрати, да је број врста које су постојале и постоје на земљи, не мањи него десет милиона. И сад, које је логичније објашњење овнх десет милнона врста? Да ли је вероватннје да је било десет милиона специјалних стварања? Или је вероватннје да. су непрекидним модификаци„ 4»• 1 Овај чланак преведен је пз најновијег енглеског пздања Спенееровпх „Есеја", којн су скупљенп и пздапп у.трц велпка тома. 24*