Delo

РУСЛАН И ЉУДМИЛА — ПУШНИН (НАСТАВАК) ПЕСМА ЧЕТВРТА Кад год се пренем иза сна, Хвалим те душом, вишњи Бого, Зато, што наша времена, Чаробника немају много. А уз то — част и слава им! Женидбе су нам безопасне, Нити су више већ ужасне Момку, момама млађахним. Но чаробника иних има, За које баш не марим ја: Осмејком и плавим очима, Гласићем љупким —-. друзи, да! Не верујте, лукаве су те! Клонте се од њих, као ја, Бежте од слатког отрова II жив'те усред тишине ! Песништва чудни геније ти, Певче виђења чаровних, Врагова, маште, љубави Гроба и раја жилче верни; II моје музе несташне ЈБубимче, мили, заштитниче! Праштај Орфеју северни,