Delo

398 Д Е Л 0 је мало у том погледу код нас, после херојске борбе наших прадедова па до данас, постпгнуто. Непосреднп контакт са некултурном и скамењеном Отоманском Империјом — с једне и завојевачком капнталпстичком Европом — с друге стране, са још неким другим околностима, учинили су, да смо се за читавих 100 година једва мало напред кренули. Оскуднца државне и приватпе иницијативе у свему ово је само .још више потенцнрала. Али проналазити данас погрешке и грехове н туђе и своје нз блиске н да.т.е прошлостн и на њих се љутити, било би бескорисно н бесциљно. Јер „човек не треба људске мане нц да кори ннтн да нх исмејава, већ само да пх схвати“ (Спиноза). Та нрошлост је и онако нрошла а ми треба да живнмо у садашњости н за будућност. Раније погрешке нека нас иоуче само толико, да их не буде у будуће. Нашем народу треба културног жнвота у сваком погледу н тај благодетни серум треба њему на све могуће начине убризгавати. Ндрав организам, удружен са б II с т р и м у м о м и II с к р е н н м и н е п о к в а р е н и м срцем — главнн су факторн по живот и развитак сваког социјалног бића, како једпнке тако и чнтаве средине. Знање — наука и морал, као изрази што бржег напредпог н самосталног економског развитка у оном смпслу, у коме се дапас цело човечанство развпја, треба и од српског народа да начпне народ будућностп. Као што друштву може користити човек, који нема извесне удове, тако и данашња Србнја, чији обим обухвата тек један мали део наше нације, треба и мора напред пајенергичнпје да нође. II онда, кад она заиста буде постала и морални и матернјалнн Ппјемонат, моћи ће насигурно извршитп велике, хумане п значајне задатке, којн јој на Балкану предстоје. Међу септембарским прославама Стогодпшњпце без сваке сумње да су од пајвеће важности и значаја ова два акта: Првн Конгрес српских лекара н нриродњака и Прва Југословенска Уметничка Пзложба. Ова два акта имала су да буду као нека смотра, пзвршена пад научним и духовнпм животом српскога гевр. југословенског народа за последњих 100 годнна.