Delo

X Р 0 н и к л 899 4 М доис*а на њц.ма су очпто показанп, ако не неки нарочит1Г научни проналасци и уметничке творевине, а оно бар спгурна^ћособност нашега племена да се самостално развија у свима гванама културнога живота. -Јер п то је једно крупно пита&е?" да ли уопште има ма кога ноле развијенога народа, који у животннм околностпма Енглеза н Немаца не би дао, ако не једнога Шексппра и Гетеа, а оно масу оних многобројннх знанпх и непознатих марљивих радника, који у ствари и крећу целокупну културу напред. Цео прнвредни, духовнн и морални живот српскога народа треба да постане што пре свестранији нпнтензивнији. Српска наука пак и уметност, као делови универзалне науке и уметности, да н сами допринесу што више грађењу оне величанствене зграде, коју имају свп народи заједнпчки да доврше. А прн томе трудном и благотворном послу нека сви ти радници нмају непреетано на уму, да је и наука само срество а циљ је — бољи жнвот човечанства. — а Први Конгрее Српских Декара и Природњака Под највишом заштитом Његовог Величанства Краља Петра I састао се у Београду Првп Конгрес Српских Лекара и Природњака. Организациони одбор овога конгреса известио је још у новембру пр. г. српске н словенске природњаке и лекаре, да ће се у септембру о. г. одржати поменутн конгрес а у вези са стогодишњом прцславом нашега Првог Устанка. За десет месеци рада, организацнони одбор конгреса поред осталог успео је да прикупп преко 400 чланова и то не само у Србији, већ, чланови овога нашег првог природњачког конгреса беху н Бугари н Хрвати н Словенци и Чеси. Хвала свима на тако лепом одзиву. Конгрес је свечано отворен 5. септембра у Народном ГЈозоришту. Највиши заштитник конгреса, Његово Величанство Краљ присуствовао је отварању конгреса.