Delo

X Р 0 II II К А 407 ООтаје нам још да проговорнмо о завршној општој седДпцп, "која је -бпла 7. септембра после подне у Народном Позоришту. ложеио Је и уевоЈено, да се оснује удружење српских лекара и природњака са седиштем у Београду. Одмах су изабранн за чланове средишњег одбора тога удружења сви председницп лекарских и прпродњачких удружења у Србији и ван Србије, где Срби живе, сви нрофесори прпродпих наука у Великој школп, председник Српског Пољопривредног Друштва и Српског Апотекарског Друштва. Даље је решено, да удружење српских лекара и природњака држи редовно у августу или септембру годишњи збор п то сваке године у другом месту; да средншни одбор организује у сваком важнијем средншту српском пододборе, одржавајућн везу са српскнм лекарским и природњачкнм удружењима, која већ постоје, а где таквих нема, да их осннва. II друге дужности поверене су даље средишном одбору, од којпх да поменемо само још ову: да ступи у везу и са свима словенским лекарским и природњачким удружењима и да се договара о оснивању удружења словенских природњака и лекара. После кратког извештаја главног секретара конгреса о раду конгреса одлучено је, да се идућн конгрес одржи 1909. године у Београду, и тиме је закључен први конгрес срнскпх лекара и природњака. Код толиких радова, које смо овде побројали, не може се порећи значај овога конгреса. Тек пошто организацнони одбор наштампа цео рад конгреса, моћи ће стручњацн да кажу своје мишљење како о поједтшим радовима тако и о целокупном конгресу. Као свако дело човечије тако н наш први конгрес природњака и лекара неће битн без мана. Онн, који су на томе конгресу озбиљно суделовали, знају пх најбоље и њихова је дужност да још сада о томе размнсле, те да се на идућем конгресу нсте мане не појаве.