Delo

408 Д Е Л 0 Прва Југославенска Уметничка Издожба у Београду Прослављајући стогодишњицу првог Устанка за ослобођење, омладина наше Велике Школе позвала је на народно славље слободне Србије уметнике — сликаре своје отаџбине и уметнике свију јужннх Словена, да се за нрославу приреди од с-тране омладпне југословенска уметничка изложба, што је заиста и учнњено 5. септембра. Златним словима ваља записатн рад наших омладинаца, као и идеју за уједињењем на културном пољу свих јужних Словепа. Сто година .је равно, како наши преци днгоше борбу за слободу, а даиас унуцп тих див-витезова пружнше руке осталој браћи, да се удруже и удруженом културном снагом боре противу германизма и варварства, те да после сто година њихови унуци прославе другу стогодишњицу јединства свпх јужпих Словена. Као оиа четирп раста у шумп, што висином својом надвисише сва остала шумска дрвета, који вековима трнљаху да их свака непогода савија и ломи, када им стабло ојача, и корен се чвршће припн за земљу, гране се њихове довољно развнше, и под ладовнну своју искупише у заклон сву своју браћу, и тако својом удруженом снагом данас прете јужни Словени Западу, довикујући својој северној браћи о своме скором јединству. Као што ова четири раста рашћаху п развнјаху се у шуми сваки за себе, тако се и уметност ова четири брата гајила и развнјала свака за се, п ако /10111 слаба, ппак развнтком својим доста јаказаборбу; први успех јету; пред нама је прва Југословенска Изложба која бројп 96 нзлагача — уметника са 458 уметнпчких дела, од којих велика већина је од највеће уметничке вредности, која бп могла краситп највеће салоне и изложбе у Паризу п Мпнхену. Како су материјалне и нолитичке прилике коме од југословенскпх народа дозво.љавале тако се и његова уметпост развијала. Изложба је подељена у четири групе, свака народност посебице: српска, хрватска, бугарска и словеначка. Морални успех, којн се очекивао, неочекпвано је велнки. II ако су разни правци, којима је свака група п народност гредила н на себи носила донекле печат своје народности илн иечат западних старијих плп новијпх школа, ипак је свака народност за себе створила целииу. Како се уметност развијала у иарода просвећених на западу, тако су и ове групе но-