Delo

414 Д Е Л 0 Хрватско. оделење са својом артистичко-салонском уметношћу носи на себп печат старије п искуснпје школе, где се осећа наизменце утпцај тих школа у више нраваца, онако како се она н тамо развијала; новн мајсторп уносили су новнне у своје радове, алн је остало ипак много од оног академског шаблонпсања, задржавајући стару техиику, у којој је по мало уношено п понешто орпгинално. Сецесион је нашао и код Хрвата својнх послеинка, Клиниг, а ранпје Муха п Маролд нашли су својих следбенпка нарочпто Клпмиг са својпм фаптастичким актовима у пленеру. Пнднвндуалност и естетичко осећање бејаше јако истакнуто н нстпче се у слпкама Влаха Буковца, Целестпна Медовнћа п Чикоша Стојадиновића, елегантне лпније пуне лепоте, ирозрачност п фпноћа у изради и изразу осећања лепоте. Медовића „Студија двеју глава“ и једног портрета. Буковца „Патрицијка“ и „Чикоша“, „Откровење Јованово“, то су обрасцп изврсни, артистички израђени; колико је грације у фигури „Краљице“, каква елеганцијау цртежу; мека коса са лаким иијансама од црвеног до жутог. Студија „Процвала ружа“ са нежним тоновнма пленера; нортре „Госпођице Мировић“ са много живота и нзраза. све прозрачно, тоновп чисти и свежи. „Римљанка“ у елегантном покрету, види се много грације, форме до највеће финоће израђене, осећање живота под оном белом кожом: оне очи одају ватру, лепа облина руке, дужина нрстпју и нежност одају куртизанку. „Света Катарина“ до внртуозности малана. Свила, елегантна одећа Свете Катарине и Мајке божпје као п цео шмук до детаљностн изведен подсећа много на франпуску стару школу у првој половпнп 19 века. Куна у Далмацији (старо гробље)летњп пејзаж нун меланхолије и туге. Паш Србнн Далматннац Блахо Б.уковац застунљен својим старнјнм портретима „Патрицијка“, портре даме њежне и меланхоличне лепоте, болесиог бледила госпоштине, фннпх црта и племенитог израза очнју у дугој бело-жућкастој хаљинп, готово боје њеног лпца, са полеђнном ладно-зеленом. Портре банског саветннка Др. Ила Малине н у карактеру и у колорпту је добар портре. „Завеса Багребачког Казалишта“, апотеоза Пвана Гундулића, ,је скица за завесу. Композицнја и извођење појединнх група. на овој елицп су ванредно добре; партнја где представља Пвана Гундулнћа са музама, баханткиње и нимфе су одлично