Delo

Б Е Л Е Ш К Е 425 кп$а ц на>аад уароке катастрофе од год., — ето, то је оспов. на коме је пм§К) да буде израђен „Васкрс српске-државе.“ Схвдагајућп у основп. да је српски „не само нпкао пз осталнх оновремених бурнпх догађаја европскпх“ п да се и сам у њпх уплео. што ,је само донекле тачно. Новаковпћ је у овој својој студпјп п обратпо највећу пажњу баш на те међународне односе п утпцаје: с тога је та страна најбоље обрађена, управо, она п даје тпп целој књпзп. Утпцај Француске Револуције посредно на српске послове, сва мешања Аустрије п Руспје. бпло еамостална плп на нозпв п молбу Срба, са свпма њпховпм асппрацпјама. пзпесенп су у овој књпзп што најбоље може. Везе српске са Наполеоном. преговорп самосталнп као п помоћу туђе пнтервенцпје са Портом јаспо су пстакнутп псто тако као п двосмпсленост одредаба букурешког мпра. које се односе на Србе. Кратко. алп потпуно према публикованом до сада матерпјалу — пзнесен је кобнп догађај од 1813. са свпм онпм. што је њему претходпло. Не упуштајући се сада п на овоме месту у детаљно п крптпчко претресање главнпх пптања. о којпма још нп из блпза нпје изречен крајњп суд (као што .је нпр. нптање о узроцпма Српеке Револуцпје), обе ове студпте Новаковпћеве чпне велпкп. врло велпкп папредак у нашој Исторпографпјп. А цпљ ће битп постпгнут тек онда. када свп позванп припесу па олтар Науке бар онолнко, колпко су дужнп учпнити. Нов философски систем. — Реггопје\чсз Вгагт1а\- Бг. рћ. Ргшс1р1еп 4ег Ме1арћуз1к. 1П Егз1ег ВапсЈ, егз!е Аћ1ћеПип§. АПцешеЈпе Оп1:о1о^1е иш1 (ће 1'огта1еп КаГеЈгопеп. МИ ешега Апћап^: Е1етеп1е Пег пеиеп ОеотеПче ип<1 III Та1е1п тћ 56 §еоте1пзсћеп Пцигеп. НеШеШег^. Саг1 \\Пп1ег'з Сшуегзћаћзћисћћапсћипц. XXX 44-1. Цена 16 марака. Дело под горњпм патппсом чннп првп одељак једног великог дела. срачунатог иа четпрп свеске, у коме ппсац. како у предговору велп. пма намеру пзнетп свој фплозофскп спстем. Оно садржп у себн општу онтологпју. првп п општн део Метафпзике, п првп део прпмењене онтологпје, науку о формалнпм категорпјама (време. простор н кретање). Две су основне пдеје, које се провлаче кроз цело то дело: на име прпнцпп апсолутног реалптета непосредне евестп п прпнцпп дпекрецпје плп негацпје, по коме се све стварп овог нашег емппрпчког света множпне и разнолпкостп пмају схватптп као продукт прпнцппа пегацпје (растављања. диекрецпје). У општој онтологпјп ппсац је на основу ова два прпнцппа решавао проблем једпнства света (гл. III), п проблем постајања (гл. IV). Ове две главе допуњују се: по првој свет је епстем стварп везаппх реалном везом негацпје међу собом. по другој свет је продукт апсолутне супетанцпје. која је у псто доба п вечнп носплац његов. У одељку о формалнпм категорпјама ппсац је прппцпп дискрецпје пзвео до крајњпх конзеквенцпја. По њему су п време п простор огранпченп и састављенп пз крајњег броја недељпвпх делова: то псто важп п за кретање. Од особпте је важностп у томе одељак о простору: па основу фплософске теорпје о дискретностп простора писац је отпшао једап корак даље п поставпо фундаменте нове геометрије. коју је н спетематскн пзвео у додатку ГАпћапц) књпзп. Тпме његово дело добпја п чпсто математпчкп карактер. Општа историја. — Гпмназпскн професор Л. Зрнић саставпо је п у државној штампарпјп оштампао п другп