Delo

Д Е Л 0 4-26 део евоје Оиште Исторпје, којп ооухвата ове псторпеке перподе: Реформацпју, Апсолутпзам, Француску Револуцпју п Најновпје Доба. Књпгаје поглавпто памењена за практпчну средњешколску употребу, а због њепп\ особености, као: начпна пзлагања, схватања поједпних догађаја п циља, ко.јн оваква књпга треба да постигне, о њој ћемо проговорптн ошнпрније, у толпко пре, што су и овакве по.јаве у нашем духовном животу врло ретке. Књига има 190 стр. а стаје 3.50 дпн. Нов рад. — Познатп паш наученк н академпк, г. Вг. Јовап Цвнјпћ оштампаоје и засебно из МШ. с1. К. К. Оео^г. ОезеПзсћаН 1п \\деп своју студију: Хеие Кг§ећп13зе ићег <Не ЕЈзхеп аи1' <1ег Ва1капћа1ћтзе1, која се састо.јн пз трп главна одељка, у ко.јпма се расиравља: о истражпвањима и литературп, у којој се говорн о глацп.јалном добу па Балканском Полуострву: о новпм траговнма његовпм н о карактеристпцп овога доба. Аустроугарска политика на Балкану и Краљевина Србија. — Божидар Нпкашпновпћ. ко.ји је у познатнм брошурама евојпм на пемачком н српском .језику, с онолпкпм иозпавањем факата и умешношћу, којом се међу нашпм публпцистима нарочпто истнче, ннсао о аустро-угарској полнтнцп у Боснн и Херцеговпни, прошпрно је круг рада свога, те у пеколико раснрава, штамнаних у бол>пм дневппм листовима нашнм, ириказао аустроугарску иолптику на Балкану у опште, истпчућн увек иарочнто ногубност њену за Краљевину Србију. Сад је предузео да знатнпје расправе своје прикупи н изда у књигама. Тако је ових дана п штампао у књпзи од 136 стр. у в. 8", под паведеннм натннсом, ове четпри расираве своје: а) Ко је интелектуалнн убпца дво.јнце задњпх Обреновнћа? б) Аустроугарска и њезпне тајне во.јне конвенције. в) Србнја п македонскп устанак. г.) Да лп се мо;ке македонско пнтање решити без рата? Трећа је од овпх расправа штампана ранпје у Трговпнском Гласнпку, остале у Дневпом Листу. Ппсца су помоглп да пружи ову књигу народу носланпцн народнп ИлпјаБатинић и Алекса Ратарац, те им је уза захвалу у предговору додао п слпке. Цена је књизп 1 дпнар (круна). За кратко време пздаће п другу овакову књпгу: Берлпнскн копгрес и аустроугарско даље продпрање на Балкану. Спорна питања у историји. — Пре кратког времепа шта.мпао је С. Реггего. један од пајодлнчппјих млађих раднпка на пољу римске истори.је у Пталп.јн, трећу свеску свог великогдела ОгапЈегха е ОесаЈеп/.а <Н Кота (стр. VII—УШ п 1—599). У тој књизп расправљају се п два питања, ко.ја третира др. Н. Вулић у својој студпји СотпћиИ аћа §иегга <ћ ОНа\чо т ЈПта (гл. „Дело“ 1903. Септ.) Говорећп о њпма, Реггего ирнмећује, на стр. 460: Ј1 \'ићс, СопШћиИ аћа циегга <ћ 01а\чо П1 ЈШгЈа, Рас1о\а 1903. 1е зе^. соШеПа соп т^ецпош аг^отепН циег(е јродегј <1е1 Кготауег (т. ј. В. спори с духовптнм аргумснтима ове хпиотезе Кромајерове) а на стр. 468:. Н \гићс, ор. сћ. рар:. 8 е зе^., 1а аћчте оћје/допе <ћ \а1оге (В. чпнп неколпке примедбе од важностп). — У једној мисцели, ко.ја .је, под насловом Ше Сгзасће <1ег Не1\ еиегаиз\\'ап<1егип§ 1т Ј. 58 \\ Сћг.. пзпшла у \\4епег ВПкћеп од 1900, доказпвао је др. Н. Вулпћ, да по Цезаревнм „Комеитарима о галскбм рату“ узрок иознато.ј хелветској сеобп од г. 58 ире Хр. није била иренасељеност, како се дотле мислпло без изузетка од Дијопа Касија (з. в.