Delo

Б Е Л Е Ш К Е 431 за^аоппта&е школске омлалине“ ЈГом и школа. Лпст је памељен како ђацпмИ тако п њиховпм родптељпма. а задатак му је да створп — ако је — пзвесну хармонију пзмеђу домаћег п школског васпптања. Ннтересно је, да је у њему пстакнута као главна пдеја. на првом месту, нац'понално васпптање (са релпгпознпм), те пзгледа. као да господа професорп п васпптачп не знају, да .је ф п з п ч к и м, п н т е л е к т у а л н п м п моралнпм васпптањем обухваћено све опо, што од васпптанпка треба да начпни свесну соцпјалну пндпвпдуу. разборитог патрпоту — Србпна. моралног човека п доброг грађанпна. Надатп се, да ово предузеће неће поћп стопама онпх нашпх ередњешколекпх професора. који су се трудплп да пред напвнпм п безазленпм ђачпћпма уображеном надутошћу п глупом строгошћу прпкрпју — своје незнање: плп онпх језуптскпх п свачпјпх (жеља пзвршпоцн) дпректора. којп су преко ноћ преппачавалп побожне школске молптве а у најмањем п најправеднпјем ђачком отпору пзналазплп п открпвалп (пзшп ^епеаНб. апист!) — антпдпнастпчке завере п т. д. „Дом п школа" пзлазп сваког 1. и 16. па велпком табаку а цена му је за 10 (школских) месецп 8 дпн. плп 10 круна. * У току последњег времена отпочела су у Београду пзлазптп два дневна политнчка лпста. која се по свему дпјаметрално разплазе. Старпјп од њпх Опозпција лпчнп орган познатог адвоката п несуђеног председнпка Законодавног тела —јеете лист неозбпљан до пзван обпма баналноетп п тривпјалностп, којн нп о чему не водп рачуна а најмање о јавном моралу: нешто мало је млађа Правда, коју достојно, озбпљно, свестрано п уметнпчкп уређује г. Павле Марпнковић. НЕКР0/10Г Антон Павловић — Чехов. Далеко од своје огромне п несрећне отаџбине, далеко од руске степе. прљавпх мужичкпх пзбн, ппскпх. склонптпх п мрачнпх, варошкпх раднпчкпх крчми. пспуњенпх димом најпростпјег дувана п мнрпсом убнтачне „вотке*, у почетку месеца јула умро је у туђпнп на лечењу — поред Горкога највећп жпвп руски ирпповедач — (Аптон Павловпћ) Чехов. Убрзо после смртп највећег руског слпкара Верешчагпна раставп се за павек са својпм љубљенпм објектом — жпвотом рускога народа — п велпкп слпкар мпсли, жеља, туге и радостп своје средпне. Чехов је рођен 17. јануара 1860. г. у Таганрогу, где је свршпо и своје средње образовање. На московском унпверзптету постао је лекар. али се праксп ппје ппкако нп одавао. Још од ране младостп бпо се је сав посветпо прпповецп. на којој је п постигао велпку славу п призпање. Због својпх дпвнпх прпповедака п налазп се данас пме Чехова на оној таблп рускпх бесмртнпка. где су псппсана пмена: највећег пспхолога Достојевскога. лптерарппх соцполога Толстоја, Чернпшевскога, Ппсарева. Бјелпнскога: револуцпонарнога песнпка „Бпвшпх људп“, Горкога: Тургењева, Пушкпна. Љермонтова п других великана. Слава Чеховљева у толпко .је већа, што се пронела п ван гранпца простране Руспје. а жалост за њпм бпће пскренпја п тежа. јер га оплакујемо заједнпчкп свп мп. које је он водпо по запуштенпм п непросвећенпм рускпм селпма п упознавао са иростпм п закржљалпм мужпцпма: свп мп. којпма је он са благпм хумором отварао душе својих „љубпмаца" ппоказаосве добре п рђаве стране рускога жпвота заједно са оном уметнпчком п језовптом сликом његовог „Острва Сахалпна“.