Delo

4^ Л Е Л 0 •1есте, пстпна је, она је млада ако се рачуна по времену од кад је иостала, али не и по начнну како .је постала, јер .је њена основа давнашња и стара. Првп кадар њен образовап је из старе војске пуне искуства и традпцпја, а њен пнструкторскп персонал до разводника закључпо, није поникао пз ње саме, већ јој је дошао потпуно готов н издашно снабдевен свнма интелекгуалним погодбама п материјалним средствнма. Потоме бугарска војска не треба, а и не може да се сматра другаче, него као продужење руске војске, из које се она и развпла. Она је бугарска у толико, што припада бугарској државн п што је ова давала из масе бугарско" народа регрутскн контингент — најпре у мањим и доцннје тек у потпуном броју. Шта внше, можемо рећи, да се са оним средствима н са онолпко духовне снаге, што је и колико утрошено од Руса на организацпју н васпитање бугарске војске, могло постнћн далеко впше, да је само Бугарин, у моралном и умном погледу, био бољп материјал за војника. Руси, који су добро нознавалп свој производ, нису много полагали на његову умну н моралну моћ; а сами Бугари, ма да су о себп имали, као п увек, ванредно лепо н внсоко мпшљење, ппак с-у некако забрпнуто и са неким инстиктивнпм страхом погледали на своју војену па и полнтнчку будућност кад их Русн оставе самима себн. Али наш, српски неуспех 1885. године учпнн цео преврат у дотадањем мпшљењу не само код Бугара којима се то не може много ни да замери, него п код многих других народа, којп су могли бити хладнпји у оцењивању прилнка и узрока бугарског успеха. Русе п те друге народе Сливнпца је изненадила п довела до неке радосне збуњеностн, а Бугаре, што се могло н очекивати, — до таквог шовиннстичког самопоуздања п охолостн да су, на послетку, постали несносни сваком, ко .је с њима долазио у додир, апонајпре н нонајвише, реклп бисмо, самим њиховим ослободиоцима. Наравно, Бугари го не увиђају; они су својим подвизнма штле заслепљенп, да у оцени себе самих немају граннца равипх под небесним сводом н само\да их земља не вуче — би још п полетелн“. Успех свој у години 1885., ако и веома варл.пв н услован од прилика које нису од њих зависиле, они припнсују једино својнм војничким врлинама, наслеђепих у крви "Д својнх витешкнх нредака. Уопште говорећи, у мпшљењу о оебп. Бугарн иду тако далеко, да се налазе увређени чак п