Delo

НАШЛ ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 49 онда кад им „старијп брат“ Рус рекне да има и неких његових заслуг^ за*сл11внинки сјај бугарскога оружја. Такве „заблуде“ БуГари никако не трпе. Но има их који н много даље иду и К0ЈиЈ.^пијени славом на Сливнпци и Пироту, јавно и са искренпм убеђењем тврде н исповедају, да је утицај Руса у знатном стетЈебу пореметно ,,6’лгарско-то м’жество“ и ослабио ратоборност наследну у племену Крумову! Али ништа их не узбудп и не разгневи толико, као кад се од стране Срба не признаје бугарско урођено јунаштво нли кад се њихове стечене победе омаловажавају и багателишу. Тад они излазе из граница присебности и на све су готовн. Најнезнатннји чланчић у најнезнатнпјем каквом листнћу српском, у коме се рекне нешто што сумњичи њихову храброст п војннчку способност, доводи их до беснила и у стању су, ако хоћете, одмах и да завојште. Бугари данашњи могу се уподобити гомили размажене, распуштене и разуздане младежи, која не уме да се задовољи оним што има и што може да има, већ која би хтела да рукама зграби све, што очима види и ушпма чује. Ншхови захтеви и њихове махннте тежње често натерују човека и да се од чуда крстн и да се од млатњаве смеје. Нашалите се узгред да их упоредите са другим народима балканскнм, па том приликом и правде ради, признајте им да су они ваљани и од вредности и као народ и као војницн толико колико, рецимо, ваљају и вреде Грци нли Румуни, њих ће то ужасно да наљути п они ће да вас нагрде. Никаква изједначења ни с ким онн не примају: они отворено нсповедају и јавно претендују, да су они, по својој специфичној раси, првенствујући народ на Балкану н да на мање не пристају него да пх свн балкански народи, а пре свпју, на првом месту Срби, ти њпховп историјски душмани, јавно нризнају не само као јуначнији н надмоћнцји народ, већ и као народ коме је намењена нрва улога и будућа хегемонија на југо-истоку Европе. На том терену с њима нема н не сме битп спора. Ко се усуди да пм оспорава првенство и право старешинства на Балкану, тога ће, као и Србе што је, да сатре гнев њихов! II што је новајважнпје, то и такво расположење није израз само појединаца или само некога дела друштва, ннје израз случајних прилика, нцје појава повремена или каквпх партикуларних односа — не, то су назорп, душевпо расположење и усредсређена тежња целокупне Бугарије. Ми смо се годинама кретали у средини свнх редова п слојева бугарДело, књ. 32. 4