Delo

НАША ВОЈСКА II ЊЕНА ОРГАНИЗАЦИЈА 53 чунао'да се прослави и наплати чиновима и декорацијама. Неусиел', дакле, наш Нпје дошао од мниме силе Бугара, нити је он резултат какве веће војничке способностп њихове: онје израз наше' слабости, а наша слабост понајвнше и пре свега у томе јеа*шр>: мн самп себе не познајемо и што нити радимо нпти хоћемо да себе познамо. Код нас се одомаћио .један ружан и штетан обичај, да сваки неуспех, па ма на ком пољу рада био, тумачимо узроцима, који леже у рђавој политицн и тад обично теретимо наше политичке противнике, које су прилике довеле да руководе догађајима. Тако и у овом случају наш неуспех на бојноме пољу приписујемо искључно политици онога доба, па чак и с уверењем, као да би, да су тад на управи земаљској били људи других политичких погледа, п резултати рата били обрнутн, те, место тога, што је Пирот видео Бугаре, Софија би н Филипопољ дочекалн Србе с хлебом и сољу. Не мислимо да овим бранимо тадашњу српску политику и људе који су је представљали. Тиме ми хоћемо да кажемо само то, да су непосредни резултати рата, победе или порази, независни од правца политике, који се заступа. Политнка тога доба крива је, можда, за мотиве, који су је упутили у рат, чије последице нису биле доволшо одмерене и предвиђене. Лично ми чак мислимо, да политичке последице тога рата и при успеху српскога оружја тешко да би биле повољнцје но што су биле и при неуспеху, сем што се, наравно, не би црвенило пред светом за образ наше војске и што би утицај српске државе на балканске Словене био више-мање очуван. Псход рата сведочи да је мало вођено рачуна о последицама и да се у рат загазило, под утицајем дворских личних интереса, не питајући и не знајући шта смо кадри и какви смо ми, а шта је кадар и какав је непријатељ, т. ј. они, који су решавали рат, заслепљени милошћу и обећањима злокобног владара, или нису хтели и умели да процене прилике, средства и снагу ни своју ни непрпјатељеву или су, у најмању руку, били обманути од стране с њима солидарне централне војене управе, што ипак ни нај-