Delo

Д Е Л 0 Г)2 III Као што смо ве}1 рекли, увроци нашпх недаћа у рату протнву Бугара леже у иашој војсци и ту треба тражити њпхово тежнште. Духовна н фпзичка моћ бугарске војске овде је од значаја у толико, у колпко се код нас. у војсци, неразумеваљем ратнпх прплика н неприлпка, иадало нз иогрешке у погрешку, док се, најпосле, није изгубила н моћ и памет. Нема, дакле, основа да се Бугари, услед наших неуспеха, данас цене иреко њпхове стварне вредностп, као што није било основано нн оно багателнсање, које смо им, у охолости својој, исказивалп до рата. Ступајући у рат, код нас се није знало ни разбирало за јачнну н расположа.ј противника, није нам било познато ни земљиште (терен) на коме се имало ратовати, нити се ко ностарао да се о томе сазна; шта впше, ни главни штаб српски нн војено мпнистарство нису знали о топографској карти Бугарске, коју су Руси пзрадили за време окупацнје и која се увелико и слободно нродавала у свима књижарама и о чему је војени мннистар био извештен од наше софијске агенције још у 1883. години. Бапојенп слепом вером у своје „превасходство“ и у ништавило протпвника, гурнуло се папред ћораво, без плана, без свестн, и јасног циља и, по томе, није никакво чудо, што се, напшавши на неочекивани и озбиљан отпор, све ушепртљило и од забуне изгубило, припнсујући овај нзненадни ударац некој трећој, скривеној сили. Међутим п противно нашем „настројењу“, Бугари, забринути и обузетп страхом за своју будућност п свој оистанак, н не пишући о „савршеиству своје администрације, о духу и дисциплпни иа највпшем стунњу и о превасходству старешинскога кадра“, као што се то радпло код пас, напрегли су сву своју снагу п у оиај мах тежили једино томе, да свакп одговори својој дужности, да дела говоре и да она спасу што сејош спасти може. Наше уображено знање војенога дела н наша фиктивна спремност, које су нас одвеле најпре у потцењивање н презирање непријатеља, а одмах затпм, после ирвога неуспеха, у крајност неоправдане респектације неиријатељске снаге,- створиле су и нрокламовале бугарску ратну вредност, којом је цео свет тако иријатно изненађен. Иначе и ннје могло бпги кад се слеио пошло и кад је сваки, и натентовани н непатентовани „невежда“ имао меродаван глас и ра-