Delo

0 РУМУНСКИМ ШКОЛАМА 73 сеоским школама полаже се велика важност на практпч»\г полгонривредну наставу. 1902. г. допуштено је учнтеЈ&има да у време ко.је је згодно за пољске радове прекину предаЦања за 3 дана, па да с ученицима раде у пољу. Поред тога, оцих 20 дана месних или предеонпх ферија могу се употр^&ггТ! на привредне радове. Ну пошто многн учитељп немају практичне спреме из пољске привреде, то је заведена система амбулантних агрикултурних учитеља. Овакав учитељ има практнчне спреме из пољске привреде, из вртарства и воћарства. Кроз 7 месеци у години поучава он старије ученике у раду по 1 или 2 дана у једној школи, затим иде у другу школу птд. Ои ради у 7 до 12 школа у својој околини. Пошто један пут обиђе све школе, враћа се опет у прву школу, те поучава ученике у другим радовима. Том приликом и учитељи уче пољопривредне радове. Сад има у сваком округу по један учитељ путник. Ну боље би било, кад би учитељи основне школе поучавали ученике у пољопривредним радовима. Зато је од 1903. г. заведена у учитељској школи практична пољопривредна настава, која се даје у свима разредима са 4 часа недељно у оним месецима кад се врше пољски радови. 1902. г. наређено је да старији ученици, поред рада у школској башти, сваки код своје куће сам обрађује малу башту, и да то учитељ надзирава у згодно време.— Истејегодпне наређено, да се од школског земљишта за пољопривредну наставу уиотребе 2 хектара, и да то обрађује учитељ с најстаријим ученицима, под управом амбулантног учнтеља, пола дана у седмици. Од прнхода тога припада учитељу 25%, амбулантном учитељу 10%, и ученицима који учеству.ју у раду 65%. — Те је године заведена и светковина сађења дрвећа. Ученици сеоских школа заједно с учитељима саде месеца марта еваке године различно. дрвеће на општинском имању, на друмовима, на школском и црквеном земљишту. То чине ученицн два најстарпја разреда, а у неговању засађеног дрвећа помажу им и млађи ученици. Оним ученицима који се покажу немарни у том, смањује се оцена владања. Заведене су и награде од 50 динара за оне ученике који се одликују у том раду. Ручни се рад учи сад у 1.234 школе, и то уче се лаки занати, као плетење сламних шешпра, плетење котарица. прављење ^жета и разних домаћих ствари од дрвета. Ручни рад не служи овде васпитној настави, него служи пндустриј-