Delo

СТОЈЛН МУТИКАША 85 * Да Оџ све ове нове присталице још чвршће везали за се, а јб!н и кога иовога намамили, бакал Марко и Јегуља држали су и скупове. Држали су их у механама. Ту су и Перо и остали газдићи дријешили кесе и добро чашћавали своје „једномн1ш&евпке“. Печени јањци доноспли су се на столове, а читава бурад вина и пива ваљалп се по механи. II нпје било тога, којн би се усудио попнти само чашу или двије! У овакоме друштву то би био најподлији издајник! Само се смјело пити бопом. II свакн се морао толико загријати, да бп смио и могао п у ватру и у воду полетити за газду Стојана и његове јаране. На свима тим скуповима Јегуља је био као неки домаћин. Он је највише н говорио. Пошто би се добро најео јањетнне п још боље поднапио вина, пентрао се одмах на највећи сто механски и, машући рукама око себе, као орао кад хоће да полети, почео шиштати кроз зубе и молити за мир. Тек када би се жагор мало утишао, уздизао се на прсте и почео говорити: — Браћо моја, ја хоћу да сада сваки испије по једну боцу у здравље нашегара новога прешљедника, наше црквенске општине, лијепога нашегара Стојана Мутикаше. Оно је један газда чојек, трговина једна, што има мудру главу к’о францез. Кад он узме у своје руке ону цркву п школу, све ће се друкчије окренут' и бићемо први у читавој Јевропи. Оно је памет једна, мозак, све!... — Живио-о-о! — галамили су остали са свих страна и, куцајући се, почели испијати. — Чекајте, још нијесам све каз;о! — викао је Јегуља бјешње, лупајући ногама о сто. — Нијесам каз'о, да нам се одсада неће башит' по цркви онн јарац, они газда Радован, што хоће да докучи небо носом. Јок! Њега ми више нећемо! Нека он шједи у својој магази и нека се пари уз мангалу, а није за онакнје' посала. Нећемо ми његакара, нећемо! — Нећемо! разлијегао се одговор кроз сву механу. Тада су п бакал Марко и Перо и сви остали дизали дреку протпв газде Радована. Сваки је понављао оно, што је од Стојана чуо. Понављао је по три пута. II кашње није било тога, који се палазио у механи, да није сматрао за дужност барем неколико пута опсовати сву породицу газда Радованову. „Он је лопов, безаконик, шпијун, владпновац!“ викало се са свих страна. А боце су се празниле све више, разбијале се и впно -се пролијевало...