Delo

СТОЈАН МУТИКАША 87 сједпли с-у још пет-шест остаријих људи и, не гледајући на СЕијет, мирно куњбли на својим столицама. То су остали члановп црквено-школске општине. "Скупштпнари су сједили мало подаље од њнх, на столидугачким клупама. Који су мало закаснпли, ти су стајали на вратима и поред врата. Одмах су се и подијелили у двије групе. Присталице газда Радованове сједиле су на ли.јевој страни, док су се Стојановци смјестили на десној. Обје партије гледале су се крвннчки. Појединци су чак шкргутали зубима, вртили главама и, не говорећи ништа, стиснутим шакама пријетили једни другима. Изгдедало је, да се сваки час могу докопати за кике и полетити један другоме у очи. Само што се нико ни.је усуђивао да првн поремети мир, .јер је знао, да би полиција првога њега казнила, а полиције се бојао сваки. Пошто се соба толико напунила, да с-у неки, жестоко притп.јешњени, почели стењати и уздисати, а неки се почели потајно гурати и бацакати ногама око себе као парипи, газда Радован се подиже и, отирући крупан зној са чела, погледа по свима. — Браћо, — поче вишнм, некако извјештаченим, уобљепим гласом, — ми смо се и ове године скупили к’о н сваке друге, да се мало разговоримо о нашијем народнпјем стварпма. Ми, који смо управљалн нашом црквом и школом, зовнули смо вас, да вам нзнесемо рачуне о нашеме раду. Како ко зна, онако и ради, па и ми смо радили, како смо знали. Ја, бива, отварам скупштину и молим вас, да све љуцки саслушате и да не буде галаме. Празна галама фајде не доноси. — А, молићемо, кога се то тиче? — подвикну Јегуљ^, из прикрајка, одижући се на прсте и извијајући шијом, да га боље виде. — 8ар смо ми некакве галамџпје? — Кога се тиче? — заграјаше сви Стојановци, као по командн. — Вас, — загрмп један касаппн, присталица газда Радованов, прихватајући за овећу, дрвену столицу н одижући је у вис. — Кога? Газда Радован прихватп за звонце н поче звонити из све снаге. — То се никога не тнче, — викну јаче. — То сам ја нако узгред каз'о

— Не сми.је се ништа узгред говорити! — дочека бакал Марко, па се и он иропе на прсте, да га боље виде.