Delo

РАЗБОЈНПК 9 Речпца протиче у досадном шуму А под самим мостом на пустоме друму Када пеко хтеде баш оиуда проћи, Као бесан иантер разбојник искочи. се у Орзо преварп. Његов пријатељ ЛЉеД \\'о11Т, уведе га у париске салоне као декламатора и КоПтаТ за .једну иоћ ностаде парпска знаменнтост. У парпским сјајнпм салонима оп рецптоваше, или нравпје уздисаше и запеваше, дирљпве п грозовите стро<|>е из н.егове „Хе\ гоее“ п нз других својпх поетских састава. Његов долазак сматрао се за необпчнп празнпк а позивницама не беше краја. Слава је љегова све више расла али јој је брзо наступио крај. Једне вечери сусрете се он са једним старнм пријатељем свога оца п овај га иоздрави са речпма: „Мепн се чипи, да сте вн, драгп пријатељу, подпуно задовол.пи са вашим глумачким положајем Овај фпни прекор старога нрпјатеља КоШпаТ је н разумео п осетпо; другога дапа још зором он оставн Париз п отмене салоне н своју славу. Оп се паотанп па свеме пољскоме добру — РгеззеНпев, где је са својом женом живио сасвнм повучено, веран п дал.е музи својој. У овој самоћи он је наппсао више дела: „I/ Аћ1ше“, „Па ХтаП1ге“, „Пез АррагаПопз", „ЈШоТе“, „МаЈетозеПе 8§пе1еТ1е“, и т. д., које је слао својпм старнм парискпм издавачима, али ни са једнпм од њпх они не могоше да учпне пи приближно опакав иосао, као са његовпм раппјим делима, ко.ја је сам песппк — као декламатор — тумачио и којпма је он, без сумње, п најбољи крптичар био. Сва његова доцнија дела књижевни Је свет заједно са публиком хладно примио, критичари су понова изашлн са својпм „стручппм секцпрским ножићима, да исакате ове осетљпве и нежне организме. Но, доцније једна велпка уметница — која је умела п да осети н да разуме овог песника — п но други пут подпже му име, мал те не нзнад оне впсипе, до које се негда сам иеспик — као рецитатор — уздпгао! То беше чувена п славна глумица, УхеЦе ОшЉегС II но други пут она пронесе његову славу и по свима иарпским салонима рецитоваше КоШпаСове стпхове и то, с таквим разумевањем н осећајем. да КоШиаСове песме понова иосташе п разумљнве и дирљиве!? Како .је живо, како страховито ова уметница знала да прикаже н да трагнра КоШпаЈ-овог „Идиоту"! Велика уметница ова, која је умела да пронаће и да осети лепоту у његовим стиховпма, често је пута озго са дасака корела свет ради немара према овоме даровитоме песнику. КоШпа! Је песннк грозота п страха, песпнк душевног притиска н смртп. У његовој души ове струне беху пајјаче и пајосетљивпје, с тога им је он нопајчешће п давао израза у својим песмама: ои је опевао предмете, којн су на њега највише утицали а певао пх ,је онако, како их је осећао: грозно н ужасно. Ко11ша1гОва смрт показала је. колнко беху неправедни н неоправдани онп нанадајн критичара, који га огласише за проста комедијаша, који намерно бпра предмете само да најежи кожу публике. Трагпчна смрт његова најбоље нам осветљава ову његову душевну и песничку страну.