Delo

Д Е Л 0 12 I-], бр те, оно диваљасмо о Алп-паши п његову вакту. Валај, иамтим све к'о да садекана гледам, а што је јуче било и<‘ бнх тн з’но казат' — да би мп главу посјеко! Демек, слушај! Био сам још јгтпм, кад се Босна с Хусејин-каиетаном н Турханијом одметну испод царског скута. Херцеговина то не шће учнњет' но т' оста п дпље уз цара п поможе девлету те Босну те(|)тпш учинн. Таде тп цар позове, бива, у Стамбол херцеговачке главаре н хоџаковиће — из Стоца Али-агу Ризванбеговпћа, од Гацка Смахил-агу Ченгијћа, с Невесиња Баш-агу Пашпћа, из Ннкшића Осман-бега Мушовпћа а пз Требнња Хасан-бега Ресулбеговића, да нх — ефендум си мој — види и да IIX дарује: што су бива — одржали цару крајину и хрз сачували. Пошто т' онн ходу у Стамбол, ту ти засједи и учинн хабер на царској ач-капији код царскијех лала да су приспјели, но да пх нријаве цару да приступе. Ха чеки даиас, ха чеки сјутра, дан по дан, оно тн с' отегни, богме за читаву годину дана: ннтн нх цар зове себи, нит' они могу да чекају. Није то, бива, лака ствар изаћ' пред цара од све Турћије. Оио, да речемо, нма па дуњаду и још мулућа п краљева, алп је само једаи једиип бирпнџи цар, и султанова збра и кувета и сехисане нема, белн, ииђе под хавајом! Досади се, богме, п агама и беговима више сиђет' џабе у Стамболу и трошит’ у карамлук по стамболскијем механама а никакве хасне ни хајира, — те ти се распомами рахметли Смахил-ага, па опкрочи Брњаша а наћерај га кроз Стамбол, а стани га впка к’о арслана: „Шта је ово, о Турци! за свеца Мухамеда? Ево годину дана чекамо, па иам рђе и иесоји не дају да видпмо свијетло лице честитога цара и да га целивамо у скут и у руку — к’о што нас ,је позв'о. Па пошто је тако, идвхМ с ове стопе краљу московскоме, да га питам: ко суди на дуњалуку п на коме је царство — на Немањићу или на Отмановићу?“... Ћук по ћук, чује ти за то султан, те т' он тај час пошљп кабадахије те претеци Смаја и пушћај га са свом дружпном преда се на царски диван. Ту заметни с њима еглен и рахатлук — фаљено име божије — к’о цар! II постави Али-агу за пашу над Херцеговином, Баш-агу за капетана од Невесиња, Осман-бега за капетана од Никшића, Хасан-бега за капетаиа од Требиња, а Смаил-агу за сахибију над свијем Гацком и за свога капиџћбашу: да у свако доба, да је кабил и усред црно поноћи,