Delo

ХА1,Ш-Г)ЕГ 13 може изаћ’ нреда њ без ичнјег изума. Одреди им хајлуке, и рец’ им: да слушају Али-пашу мјесто њега. Оии се поклоне цару, прилете те га пољубе: патишах чок јаша!... да те Бог живи, наше сунце жарко!... и отоле свога си пута рахат, к’о од цара. Пошто се, бпва, врнп у Херцеговниу, бре спрва поћерај да не може љевше. Но — к'о кад се шехитап обавеже.око инсаиа — нешто с’ у Стамболу јопе нридурпи цару те окренп по ђаурском табијату да суди и да гоии влашке хадете. То се, богме, хаки Турцима упии уз нос, те тп с' п Али-паша ражљути п одбучи Херцеговнну од цара за самога себе. Смахилага и погини неђе убрзо у Дробњаку, Хасан-бег шта ће сам, а Баш-ага к’о пашеног и јес’ уз Али-иашу. Те тако и Херцеговииа ти лијепо окрени леђа цару, а Али-паша се прогласи везиром иа Херцеговини. Но к'о што ои не бендаше више за султана, тако не шће нп за њ да бенда једаи сплап батоња са сред Херцеговпие, а да је ко други ие би чо'јек ни жалпо, но његов рођенн буразер, Хаџи-бег. То бјеше људина к'о планпна, здрав к'о тријес, црна ока к'о шехитан, угљенастијех брка с уха на ухо, гармазли обрва к'о два крпла од ластавице, велика подвољка, јака врата, широк у плећима к'о овп чибук попријеко, а пред њим лежаше трбушина колико циганскп мнјех: осалио чо'јек на само што кркља. Одијеваше се... јадан ти икакав паша ја л' везир, а хебеди хебедитог вијека могаше наћ’ пред њпм ја боцу вина ја ракпје, по сахан мезе срнетине, и у руци бојали чибук, иа само што пуши а пије а мезети. Још док бјеше момчуљак, ђаво га је иосио некуд пут Јеђупске. Бјеше заврзлама да му није било пара, и ко’-но ти, болан, алчак — отуд си, одовуд си, некако се у Мисиру удвори гласитоме Мехмед-Алији, мисирском кедифу и цареву кесеџији, п постани азах код њега. Веле: наредио Мехмед-Алија да ће дат' сто дуката ономе ко му запали лулу па да се вас духан обједном уждије. Ко ће то? Обечи на овог, обечи на оног — а-ја, јок! Нема нико да то учини. Док у једна доба ето тп Хаџи-бега: ујдурис о челикли плочпцу и сву је код Дигаиина ишупљико к'о 'во решето, па је угшатњио у ватру — и тако је стави иа МехмедАлијну симсију. II духан се, бива, једанак занали. Мехмед-Алији