Delo

42-4 Д Е Л 0 С тога ћомо се дотаћи само неколиких ствари, које јачс падају т очи н које имају нарочитога значаја за испитивање. * * * Пада у очи, да је 1903. увоз бно знатно јачи над ранијим годинама последњега нериода, а извоз зпатпо слабији. Како је се кретао увоз н извоз за последњих пет година показују ове табеле: ✓ У В 0 3 кубних метара кплограма комада цена 1899. 121.549. 98,905.242. 1,096 583. 46,428.600. 1900. 138.392. 93,624.806. 1,849.013. 54,027.228. 1901. 149.706 108,212.885. 1,057.440. 43,835.423. 1902. 118.148. 100,126.225. 1,322.028. 44.820.754. 1903. 184.169. 121,645.842. 413.464. 58.235.262. И 3 В 0 3 кубних метара килограма комада цена 1899. 37.689. 231,926.373. 1,384.072. 65,744.388. 1900. 27.694. 213,665.462. 1,497,410. 66,521.959. 1901. 26.400. 238,861.792. 2,116.634. 65.685.653. 1902. 20.636. 227,293.761. 2,473.140. 72,123.654. 1903. 22.767. 166,676.537. 2.731.381. 59,967.404. Кад се упоредн количипа увезених еспапа са сумом цене, нарочито кад се посматрају годипе 1899 и 1900. или 1901 и 1902., онда се добива овај утисак: да приближно исте количине показу.ју разлику у ценп. Ако потражимо томе објашњења, наћићемо га у томе: што развијенији живот и развиЈСније потребе изискују еспале који представљају већу цепу. Код извоза се већ показује друга околност: било да расте или опада количииа и цена извоза, релатпвна цена робе стално опада. Ствар доста појмљива: жив и развијен саобраћај даје могућности да се пијаце јевропске, па које ми рачунамо с пашим извозом, спабдевају с пољопривредним производнма целога света, У нас се често чују гласовн: да нашим извозним артпклима опада цена услед наше несо.шдности. Има итога: многи су наши извознпци несавесни; у незајажљивој тежњи да за што мању вредност робе добију што већу суму новаца, они у робу мешају свако ђубре: шљиве квасе, у пшеницу досипају кукољ и очињке, у вино сипају воду, коже праве тежим умећући читаве нарамке дрва и т. д. Без сумње све то утиче на цену