Delo

4») Д Е Л 0 На крају крајева увек би се иашла нека људииа са меким срцем, који бп са евојом јаком гласином покушао да покрене своје лене другове: „Што пуштате чичу да на вас толнко чека, вп лопуже једне! 'Греба да пмате спрам човека сажал»ења!“ Што се тиче унутрашљег живота овог завода, тујеуправник оставпо осуђеницима савршену слободу. Нећина је проводнла време у ленствовању, јер не беше посла. Осуђенпка у овоме заводу беше много, док старн, већ исцрпљени мајдани не потребоваху впше од-тридесет до четрдесет радника а онн такозвани кућни послови нотребоваху мали број људи. С тога је у тамницама цветало коцкање, као нпгде на другом месту, врло често су се н сами чувари прпдруживали осуђенпцпма коцкарима, не да играју, пего да „једаппут промешају“... Покадшто се могаше и ракија да прокриумчари у тамнице, али је то вазда остала тајна; сами су осуђеници јако пазили да познате кавгаџије мало више не повуку, даваху им тек толико да „оквасе грло“; а опе пак, који би се случајно опили, самп би их чуварп одмах однели у апсану, где су остали све дотле, док се нпсу истрезнили. Као што већ споменух, тамнице беху мрачне и немиле; уз то још заудараху па нечистоћу. Патос се рнбао дваред годишње, о Божићу п о Ускрсу и то више ради обичаја; и дању п ноћу ноћнп шафољи стајаху у соби на вндику а свуд по соби изнад осуђеничких постеља беху везани конопци, на којима су се сушили нечистп убруси, смрдљиви обојци и осуђеничко мокро рубље... Понеки новајлија кад би се рано из јутра пробудио и отворно очи, и кроз полутаму погледао у мрачио зимско јутро, тада би опет брзо очп затворио, мпслећи: да над њиховнм главама лебде аветиње огрнуте у беле мртвачке покрове н да суто сени оних јадника, који беху на смрт мучени па су се сад окупили над главама својих судбаних другова, који још нису до дна испили своју горку чашу!... Но зато је деда Кузјумкин сматрао за своју најсветпју дужност, да чува интерес осуђеничких животних намирица. Он је викао у кухини, свађао се са куваром н ту се вазда показивао необично строг, да је чешће по неког, који је крив био, и за уши повукао. „Аха, брате, пао си ми у клопку?“ рекао би кувару, кад бп посумњао да је нешто украо и тада би са оним својим јед-