Delo

Најпре бн ее донеле батнне. ,,('ад се свуци, брате, и лези тамо, иема тп друге!“ заповедно бп 1\узјумкнн гласом озбнл.ним, гурећп се кб да му ,је зпма и нервозно увпјајући своје брке. Осуђеник бп се тада послуишо свукао и легао на корпто. • >а то време, извршилац телесне казне, један од чувара, чинно би нужне принреме за свој одвратан посао. „Је-дан!“ узвнкнуо бп чувар. „Сто-ој!“ продерао бн се дедушка, прискочио би н изврпштељу задржо руку. „Је лн ти рекох стој, битанго једна! Моли, брате, за опроштај“, рекао би осуђенику а затим би се окренуо чуварима, као да од њих тражи савета: „Рецпте ми шта ћемо нмати отуд ако ову будалу избијемо, да се не може дићи са корита? Ја мпслнм да се ништа нећемо ухасннти, а? С тога сам вам, браћо, ја ово смислио: да му неби више никад овако што на ум пало, пустимо га нека сам себе избије, нека он сам себе казни! Разуме се то нек’ остане међу нама...“ На то би се чувари и извршнтељ само осменули а новајлија осуђеник стајао бн збуњено, чудећи се свему овоме; дедушка бн га и даље гледо строгим и сажаљевајућим погледом. „Штајето, брате, што ту лежи?“ строгим гласом запнтаће Кузјумкин осуђеника. „Један пањ, ваше благородије.“ „Добро дакле! Ти велиш један пањ? Сад, брате, престави себи, да то није пањ, већ да си ти то... баш главом ти, разумеш ли, што ту лежиш... Можеш ли себи да то преставиш, промозгај мало... јесп ли то себи преставио... добро, *сад узми батину у руку па себе добро изби а ми ћемо да гледамо. Само немој да штедиш снагу, већ добро лупај по њему!“ Осуђенику, који би се тек сада освестио и видео у чему је ствар, дали би неколико прутова у руке а дедушка би почео да броји символичне ударце, са весело задовољним осмехом на лицу... На тај начнн свршила би се ова комедија и, тада би осуђеник одјурио у своју ћелију међу своје друштво, чисто не верујући својој срећн. „Такав ли ти је тај наш дедушка!“ мислио би у себн, лукаво смешећи се. Само један једини пут, за време целога свога дугог управљања, Кузјумкин је био приморан да сам собом осуди једног осуђеника на телесну казну и ма да су осуђеницн добро знали,