Delo

ОСТАЦИ 113 СТАРИНЕ 15 — Највише волим код вас! — па онда погледа крадпмпце у шефа. — Ово је мало ласкаво за вас, кад вас толпко траже. И овде сте потребни, али ћемо моћи без вас. Дакле, снремајте се за пут. — говораше шеф, не гледајући га. Њему се лице разведри, душа му одану, бојећи се, кадје мало час изговорио оно понизно „највнше волим код вас!“ да се на томе не сврши. Али сад, сад ће променити овај свет, који га не разуме и презире; овог шефа, који га мрзи и претн, као сви до тада; ово знање о њему, његовом пореклу и исмевању свега његовог; обузе га радост, па сњом дође и појимање сопствене вредности, која ће га уздићи над осталпма, отрести овог мртвила и доћи оно време, кад ће и он моћи да заповеда, за којим је сам у себи, крадом, бојећи се од својих жеља, толико времена жудио и уздисао. Кад дође на своје место, он се осетн некако горд и поносит, први пут осети, да је и он старији, узе акте и пружп их једном млађем чиновнику заповедивши му кратко, не гледајући га: — Заведите ово! Овај га погледа зачуђено. Он му осорљиво понови: — Не гледајте ме тако, већ заведите то! — Па му срце нгра, нгра као манито и у себи осећа чудноват појам моћи, који до сад није схваћао у себи. Овај устаде, непрекидно га гледаше, не знајући шта му је, па кад узе акта и прочита, а он му приђе и рече: — Честитам, Цннцо!... Честитам!... Он плану: — Шта кажете?... Ко је Цинца?... Научићу вас ја памети!... Свп га погледаше зачуђено. Он дојури шефу. Па онако строг, укочен и неномичан, поче: Ја вас молим да ме од ових напада узмете у заштиту. Шеф се највише од свију зачуди. Тога досад није било. — Ја вас поново молим, иначе може доћи до крупнпјих последица. — II он сав дрхташе од једа, а ноглед му шибаше оштрином. У исто време осећаше све већу топлину у срцу. Како он то говори и како уме оштро да заиоведа. Зачуди се сам себи. Чисто се не познаваше. Па му дође воља, да хоће још ко