Delo

16 Д Е Л 0 да га дирне, изазове; да се докопа с њиме у коштац и осећаше се моћан за борбу. Шеф му проговорн неколико речи, умири га и овај оде, машући главом и претећи свима редом. И он оживе од тога дана. Све се на њему промени. Погледи у својој укочености добнше неку оштрину; он осети потпуно своју вредност и тренутно стресе са себе сав страх, који га до тада држаше. Сутра дан је купио нове хаљине. Жени је дао новаца, децу измиловао и наредио да се одмах спремају за пут; а он, сав нестрпљив, поносито шеташе улицама, не обарајући поглед ни пред ким, не стидећи се никога. А кад му у канцеларији, навикнути на његову дотадању покорност, ко довикне што у шали или ко запрети; он скочп, избечи очи и с пркосом одговара; — Шта хоћете, кад без мене не можете? II све се на томе сврши, а он поносито шета по канцеларији и гледа их све редом, као с неке висине, а они се само осмешкују. II његове се мисли разбукташе, па му се чнњаше, да му глава пламти од помаме, да му срце звони у прсима. Он тек сад осети да је рођен, да је он заиста он, да ту нема више никакве сумње у његову безбедност, која се тако нагло подиже, узвишава над осталима, да му они чисто остају у низини, мали, сићушни — готово их једва види! Кога то од осталих чиновпика, које он зна, толико траже, зову; готово да растргну, да свако надлештво код себе има по један његов део?.. Кога?.. Никога!.. Само њега!.. II њега ова мисао подиже, оснажи, 9 пренороди. Он се сам себи чнњаше као гума, која је раскннула своје окове. Са нестрпљењем је спремао ствари, паковао, товарио, наређивао; са нестрпљењем је сачекао дан свога нсласка из места које је омрзпуо, мада га од рођења напуштао није. Све успомене, сви поједини часови радости и уживања истопили се и ирелили у мужњу и гнев; њему дође црна кућа, коју остављаше, црпе улице, црна капцеларија, а најмрачннји они ликовови, с којима је служио! Кадје изашао из вароши, он се впше није освртао, предао се сањаријама и само немо и укочено посматрао плаво небо, које се сад тако љупко на видику пред њим протезаше — што до сад никад нпје опазио.