Delo

380 Д Е Л 0 — Чудим се зашто сте се у таквом случају женили са мном а не са принципима... II опет демонстративни излаз из собе и лупање вратима. Ходао је Петар Васиљевић на овај начин још два дана по свом кабинету, сваки пут при сусрету са женом слушајући једно исто и најзад то му је додијало и он намисли тако нешто, од чега му је на уснама заиграо доста зао и заједљив осмејак. III. То се десило не на један пут. Када у главу дође одсудна мисао, то само изгледа тако, као да се јавила одједном. Исто је тако, као кад бисмо тврдили, да је пиле постало у том моменту, кад се његов мали кљун појавио из разбијеног јајета. Одсудна мпсао Петра Васиљевића појавила се у почетку у тамном облику, у ком он чак није могао да распозна где је почетак а где крај. Када се њен облик почео показивати јаснијим, Петар Васиљевић у први мах чак није ни мислио да је озбиљно прихвати. „Да, кад бих то учинио... Мислим да би се јако противила... Куда би се онда дели сестрински осећаји“... II мислећи тако, онјесматрао своју мисао као полемичко средство, ништа више. Но услед тога, што су се сцене и речи понављале, а облаци, који су се надвили над његовом породичном срећом и душевним миром, све већма тамнели, полемичко средство неприметно је добило тело и крв и на један пут се показало потнуно сазрело и погодно за живот одсудне мисли. „ Али зашто, управо, не постунити тако? — мислио је тада Петар Васиљевић. — Рођачки осећаји су закони и њима се мора принети жртва. А главно је, што ће то бити логично и... правично“... II од тог тренутка одсудна се мисао не само зачела но и сазрела. На први поглед немогућно је било разумети, каква је веза била између те мисли и провинциским пздавачем, којн је требало к њему да дође због једног чланка у четвртак у вече. Одсудна мисао такође је постала у четвртак и Петар Васиљевић