Delo

ЛЕКЦИЈА ПГАВИЧНОСТИ 381 говорио је поводом тога: „Но, врло добро! Ово је све не може бити згодније!" С друге стране, петком је Марија Михаиловна свагда одлазила у јутру у Љесни, где је живела њена мати и враћала се тек на ручак. II поводом овога Заботов је такође мислио, да је и ово не може бити згодније. Све је то било врло тајанствено. II у четвртак после ручка Петар Васиљевпћ чекао је свога госга у Кабинету с највећим нестрпљењем. При ручку је у последње доба било за њ најнепријатније време. Ни у који час за бојкотовање његово од стране женине није се тако осећало као при ручку. Када су кратке руке Марије Михаиловне узимале тањир, да би усуле у њ супу за Петра Васиљевића, изгледало је да су дрхтале од негодовања. Када су њена дражесна усташца питала: „Краставаца нли салату?“ (чак нису додавала ни — „теби“, или ,,Вам“) на њима се опажао израз презрења. А већ о томе, да би једног од тих дана биле о ручку кнедле или ма шта друго од омиљених јела Петра Васиљевића, није могло бити ни речи. II при свем том — дубоко ћутање, којим га је такође хтела казнити. Када би се ручак свршио, и Петар Васиљевић добијао право да оде у кабинет, тада би се он осећао као човек, који је пуштен из затвора. (Свршиће се) С руског превео Мих. Ј. Миладиновић