Delo

ОСТАЦИ ИЗ СТАРИНЕ 21 ће више да се подаје. Овај тако данас, сутра ће други. па трећп; па ће једнога дана сви од једном и он не разумеваше виша свој положај. Њему се тад учинн, да је у овим људима оличена држава, да је у њиховим рукама моћ и снага, и да од тих удара он зависп, те уздрхта и зачуди се себи, шта му је било до сад, те се тако променио и чему је то веровао? Ови му ликови дођоше одвратни, гадни и неразумљиви својим претећим изгледом. И као што је пре мрзео оне, тако сад поче ове. Мишљаше у чему је разлика између ових и оних? Они га презираху, ругаху му се — ови просто прете! Пре је био понизан и кротак па је страдао; сад је хтео да буде већи, јачи, па страдао! „Штајето?“ мишљаше. Како то он треба да поступа с њима, те да живи, као и они? — Који је то начин што ће му извојевати једнакост у положају? — Он се наслони на свој сто, прсте уплете у браду и погледа све редом, па му дођоше сви ликови спојени уједно, огромнн, тешки масивни, како му се све више приближују, већ га додирују, наслањају се на њега; а он се од стра укочи, па не може да мрдне. — Напаст!... Напаст! грозничаво мрмл>аше, гледајући их преплашено. IVIV Јанаћко се збуни; на силу натериваше мисли, које све треба у његову корист да говоре, али се оне бркаху, не подаваху жељи и осећајима. А његови осећаји беху помућени неком неизвесношћу, у којој се појављиваше и губљаше нада, са њиховом појавом. Чињаше му се да није способан да издржи, тај ударац, падом, те да се понова нађе на оној истој низини, на којој је пре био; а не знађаше како ће се одржати на висини, коју је сам себи отпочео да ствара. Њему беше та висина тако пријатна, она оскаше његовој сујети и осећаше се неспособан да живи без ње. Осећа да мора да појима и цени неко његову важност, да мора неко да му годи, двори, нонижава се и да чак и другп дозна зато, да прича и да сви завиде његовој величини. Зато, кад пође кући, он мишљаше како ће то да учини. Мисли се ређаху, мисли чидновате и нејасне, којима није умео он да господари, осећаше њихово лутање по мозгу, као и његово по животу: некако нејасно, тамно, увек уздржљиво на оном