Delo

ОСТАЦИ ИЗ СТАРИНЕ 23 ми дођу, а ја не знам шта ћу да им кажем, све због тебе! Прљава си, гадна си; ни орах да ти не узмем из руку!.. Што ме брукаш — бруко женска?!.. А деца чуше ову вику, па истрчаше, он кад их спази, још више побесни: — То ли су господска деца?.. То ?!.. Циганска су то деца, ђубретарска!.. Нису то моја деца!.. Нису то чиновничка деца!.. Боса, прљава, неумивена!.. А сву сам уштеду потрошио, дајући за вас!.. Срам да те буде!.. Ти ми чуваш кућу!.. Ти!.. Ђубретарко ниједна!.. А деца му притрчаше, да их по обичају, који је премештај донео, помилује; али се он још више развика, отргнувши се од њих: — Не прљајте ме!.. Ето вам мајка!.. Њу не можете да испрљате. Нема где!.. Па продужи некако боно: Неће ваша мајка, да ми је друг, да се поноснм с њом; она хоће и на њу да вичем, да бијем, као млађе чиновнике, да натерам да ме се боји као они; то хоће, а кад хоће, тако ћу и да радим! А његова мајка, гегајући, на ову вику приђе к њима, а он спазивши је, настави опоро: — Зашто си ти овде?.. Онако да ми једеш леб?.. Зар те није стид од овог нереда и прљавштине?.. — Па ти ниси никад... поче стара. — Нисамја?!.. прекидеје он. Шта нисам ја?.. Је ли моја дужност све то да гледам?.. Зар је мени мало дужности, хоћете и овде?.. Данас нико сам неће да ради, већ све треба човек да га натерује да ради. Грло ме заболи од вике! Вичи у канцеларији, вичи овде! А без вике ништа! Требало бп да променим ово грло, јер већ иструли од вике... Па сав дрхташе од једа, а осећаше задовољство од моћности коју над њима има. Пође соби, али се пред вратнма саплете на ђубровник и метлу, који стајаху пред прагом. — Цигани једни! — Развика се он. Ђубретари једни. Дан вам се не зна! Ред вам се не зна! У својој кући да погинеш?! Па гунђајући, зареди по собама и свуда опази сам неред и нехат. Ћилими разбацани, кревети не намештени, столице преваљене. Он пред свачим стане, виче, гледа их; ако они само ћуте, па кад се он окрене од њих, оне се крсте и чуде шта му је, кад је то увек тако. А да је он рекао, оне би то наместиле !..