Delo

ОСТАЦИ ПЗ СТАРИНЕ 25 тако споро иролази, што не похита, да одјури у канцеларнју, те својом појавом све да застраши, а својом впком да пх натера на ред, рад и понизност. Мајка ћуташе, жена ћуташе, деца ћутаху а он се осећаше чудновато задовољан у овом ћутању. Он примећаваше њихове погледе и тумачаше да потичу из страха, а они га гледаху, чудећи се шта му је, кад такав никад био није. Зар је он једанпут видео ђубре у својој авлији? Кад 1е он то видео децу чисту, жену уредну? Колико је се пута до сад саплео преко крпа и поњава бачених пред собом? — и он никад то не примети, не викну на њих; а сад им дође чудновато, у овој гордости и напасти изгледаше им као луд. А он беше тако задовољан! Прса му дођоше пуна и чињаше му се да ће уз огроман прасак прснути. Дрхташе од радости кад уђе у канцеларију, спремаше се да почне, и већ знну

али ништа не би; та се пуноћа испразни у дубоком уздаху, он немирно погледа све ликове, седе за свој сто, згрчи се и ћуташе. А дани су пролазили. Ведрину су замењивали облаци, облаке сунце, сунце киша; ваздух је неки пут мирисао на јутарњу свежину целог дана, а негда на испарелост људских дахова. Само се код њега ништа не мења. У кући све исто. Авлија не почишћена, жена прљава, деца чупава, боса и гола; неред по собама, опет старо саплетање и падање; опет се појави по неки пут вика; а они га сви само гледају, ћуте, мисле шта му је и све остаје по старом; а он се замишља, чуди овом ћутању и гледању, које је свуди исто и у канцеларији и у кући, па не зна, да лн треба да их моли или да им заповеда?! VV Он више не схваћаше свој положај. Никоје мисли не могаху га извући на чистину. Збуњеност, бојажљивост појави се у његовом држању и он се чуђаше зашто се она појављује, кад је он тако сигуран у свој положај. Замисли се за својим столом, седи, ћути, гледа непомично и укочено на све, жеља се покрене да што проговори, али не сме да се усуди, но их само гледа. Долази му тешко, па пушта да му се у мислима појаве слике