Delo

28 Д Е Л 0 које сви не разумеју, па се онда одвоји од њих, леже на кревет и загледа се у прљави таван, немо, укочено, ништа не мисли, нити уме да мпсли. Овај живот дође му тако ириродан, исто тако природан, као што је био и пре но што је мислио да и он има неке важности. Он се сроди с њим, он му се цео предаде. Никоје понашање више га не вређаше, ништа више није опажао. Он не покушаваше да се опире том положају, који му ствараше задовољство исто тако, као што је пре вређало његову сујету. Он се мишљаше да ли ју је кад год и имао? Не вероваше себи да је био строг или понижен; малаксалост у свему није му давала да мисли ни шта је био ни шта ће бити. На ретке нохвале, као и на честе прекоре и опомене у дужности, он само ћуташе; само сад не гордо и с пркосом; но немарно, као да се све то њега ништа не тиче. Он осети, да не треба више ни с ким да буде, да треба да је сам; никаква га жеља не гоњаше друштву; а ако је случајно с њима, он их не гледа, корача, а све се чуди шта ће он ту и бира начина да их се отресе, јер њихови говорп, мисли, што он све чује, замарају га, потресају његову млитавост и он осећа да му то шкоди. По неки пут размишља о томе, па мисли да би он могао све то да промени, али неће — овако јелепше. Какојемирани спокојан сад у овом мртвилу, ћутању, затишју, до кога не допире ни једна мисао, ни једна реч. Опази по неки пут, како га на улпци или у канцеларији, тако округла, угојена, погледа по когод, па му се чини да у том погледу има зависти и он нагло бежи, не осврћући се, чудећи се само зашто му и сад мира не даду, кад он никоме ништа не ради?! Па му је најмилије вече. Ма какво било, кишовито снежно, летње; свако без разлике, само некјевече, нека се опази како тону и губе се сунчапи зраци, како се на све што ожпвљује ирироду навлачи ненровидна, мрка, бескрајна копрена, кроз коју он пазире звездану трепет и тада се загледа у небо, лице му добије чудповат изглед, поглед му се у својој укочености прелива неком ведрином; и стоји према прозору, гледа, не тренће, не мисли; вади из недара замашан завежљај наиолеона