Delo

НАКОН ТРИ ВЕКА — БОЖИЋНА МАШТА Беше некако пред зору. Пре но што сам хтео лећи да спавам, отворим прозор и запалим цигару. Потмула тутњава аутомобила, који је прелазио преко велике алеје Булоњских шума, прекиде на мах ноћну тишину. Свеже зеленило са лишћа околних дрва, чињаше ваздух необично лаким и пријатним за дисање. Са камених улица градских није се могао чути никакав шум. Ноћно небо било је окићено сјајним звездама. Њихова ватрена сјајност и необично треперење блештали су у чисту ваздуху уз многе разноврсне боје, што писам могао запазити других ноћи. У већине звезда беше необичан, љаштећи сјај. Но бпло их је и жутих, жућкасто-нарапџастих, које ме потсећаху на пламен старинских кандила. Највише је било бледих звезда, и у њиховој средини запазих једну, која беше тако нежне голубије боје, да задуго нисам могао одвојити очи од њене лепоте. Било ми је жао, што не знам, како је називају, али сам се напослетку задовољио са помисли, да људи у опште и не називају звезде по њпхову правом имену. Док сам о томе премншљао, да свака од тих светлих тачака васионских осветљује оделити свет, упустим се у даља размишљања и упитам се, да ли и оне осветљују, као и наше сунце, безбројне патње и невоље, и да ли се и у тим недогледним просторима космичке природе, зацарила овака погибија и страдање, каква сатанско коло води на нашој планетн? Истина, ми можемо правити закључке и размишљати о другим световима само с погледом на прилнке и природне погодбе, које владају у нашем свету, нашем сунчаном систему. Сав живот у свима