Delo

42 Д Е Л 0 пазнти још од раиа јутра. Судећи ио његову положају, којпје н.мало на хоризоиту, могао сам закључити, да је било десет часова пре подне. Наједанпут пресрете ме, из побочпе улпце, једна нова руља људн и жена; њихово одело и спољнн поглед били су онаки, као н опе прве групе. У мепи се утврдн упечатак, да све жепскиње — без разлике — и ако је било међу њнма младих и старих и прилично гојазних и сувоњавих, врло много личе на пекаква безполна створења! Тек што ова руља мину, а пространи трг оста ионова пуст, као, прп Богу, неке наше паланачке улице, које ожнве само у пеко доба дана пли, као што редовпо виђамо у неким фабричким местима, кад радници остављају послове и нзлазе из фабрика или радионица на уобичајенн оброк. Како сам у тај пар заостао усамљен пред једннм плакатом, прочнтам понова онај датум: „28 јуна 220 године“, и упустпм се у размишљање — шта ли ће то значити? Каква му је то 220-та година? Напомена о некој „земаљској свечаности,“ пзгледаше да ми мало разгонета ту гатку. У тој објавн били су наговешћени догађаји, који су наступили у Западној Европп на пзмаку нашега XX века, након којих је, после педесет годпна, основана Општа Федерација. 220-та година, по новоме рачунању, одговарала је дакле 2240-ој години хришћанске ере. После тога беше ми још остало да објасним, на који сам се начин могао наједанпут „обрести" у 2240 г.? Да сам се занео у пеки дубоки и чудновати летаргички сан, не бих зар све то осетпо и схватио, јер се у сну редовно губп схватање... Не, увереп сам, да сад не спавам. Занесен такпм размишљањем, ишао сам даље дугачком улнцом, која беше озидана малим кућерцима, једнога кроја и изгледа, којпма, рекао бих, нема краја у тој дугачкој ниски. На пространим равницама видела су се овде онде нека монументалпа здања, велпке грађевине од челика, налнк на цпркусе, иоврх чнјих се кровова подизао дим п пламен. Нека необичпа тпшина владала је у њиховој околини, чијем се назнву н правој намеии нисам могао никако досетитн, али усколебапн ваздух од пекаква зујања н млатарања огроминх машина, које су у њнма пословале са пупом моторском снагом нјачпном, утицало је болећиво на мој ушни бубањ и главу. Нанослетку се нађох испред једне палате, јер одиста не личаше на обнчан дом, чпја је архитектонска израда улевала моме оку пеобнчпо пријатан